Bio sam sa devojkom skoro godinu dana i konačno sam rešio da je upoznam sa roditeljima. Sve je išlo ozbiljno, planirali smo zajednički život, pa mi je bilo važno da prvi susret prođe kako treba. Ona je bila nervozna, ja još više. Putem do kuće smo ponavljali šta ko voli, kako da se obrati mojima, klasična priča pred „veliki ručak“.
Čim smo ušli u kuću, osetio sam neku čudnu tišinu. Majka se nasmejala, ali onako ukočeno, otac je samo kratko klimnuo, a baba koja je sedela za stolom gledala je moju devojku kao da pokušava da je se seti odnekud. Mislio sam da umišljam, ali tokom ručka sam primetio da se svi povremeno pogledavaju, kao da nešto prećutkuju.
Devojka je pokušavala da razbije led, pričala o poslu, fakultetu, porodici… i baš kad je pomenula iz kog sela joj je tetka, majka je skoro ispustila viljušku. Otac je odmah pogledao u nju, a baba je samo tiho rekla: „Čekaj… kako se preziva ta tetka?“
Kad je izgovorila prezime, za stolom je nastao muk.
Ja nisam imao pojma šta se dešava. Pitao sam šta je problem, a majka je samo rekla da ćemo pričati kasnije. Ručak se završio nekako na silu, svi su bili ljubazni, ali ona nelagodna tišina nije nestajala.
Tek kad smo se vratili kući, majka me je sela za sto i rekla:
„Znaš li ti da je njena tetka nekad bila u vezi sa tvojim stricem? Ne kratko — godinama. Skoro su se i venčali, pa puklo pred svadbu.“
Ispostavilo se da su naše porodice pre dvadesetak godina bile skoro povezane brakom, ali se to završilo ružno, sa svađama, podeljenom rodbinom i pričama koje se još prepričavaju po selu. Stariji su to odmah prepoznali, samo niko nije hteo da pravi scenu pred nama.
Meni je to zvučalo kao neka davna, nebitna istorija, ali starijima očigledno nije bila. Od tog dana, svaki put kad bi se porodice pomenule, u vazduhu je visila neka stara nelagodnost, neka priča koju mi mlađi nikad nismo živeli, ali smo je nasledili.
Nas dvoje smo ostali zajedno, ali porodična okupljanja nikad više nisu bila potpuno opuštena. Uvek bi se našao neko ko bi se setio „kako je to nekad bilo“, i svaki put bih pomislio kako je čudno da ponekad ne biraš samo partnera — nego i celu istoriju koja ide uz njega.
