Nagli pad prihoda od izvoza nafte i gasa primorava ruske vlasti da povećavaju poreze i da se sve više zadužuju kod domaćih banaka kako bi održale stabilnost državnih finansija, dok se ekonomski pritisak na Moskvu pojačava kako se rat u Ukrajini približava četvrtoj godini.
Nafta i gas su godinama bili ključni izvor prihoda za ruski budžet i glavni oslonac finansiranja rata. Međutim, početkom ove godine ti prihodi su se srozali na nivoe kakvi nisu viđeni još od pandemije kovida, usled pooštrenih sankcija Zapada i novih trgovinskih ograničenja, navodi AP.
Najniži prihodi od pandemije
Prema dostupnim podacima, u januaru su prihodi ruskog budžeta od poreza na naftu i gas pali na 393 milijarde rubalja, što je oštar pad u odnosu na decembarskih 587 milijardi i čak trostruko manje nego u januaru prošle godine. Ekonomisti ocenjuju da je reč o najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina.
Glavni razlozi su nove sankcije Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, pritisak Vašingtona na Indiju zbog kupovine ruske nafte, kao i pojačana kontrola takozvane „senkovite flote“ tankera kojima se Moskva godinama služila kako bi zaobišla ograničenja.
Sankcije koje idu korak dalje
Za razliku od ranijih mera, koje su imale za cilj da ograniče cenu ruske nafte, nove sankcije su usmerene direktno na lance snabdevanja. Kupci i prevoznici ruske nafte sada rizikuju isključenje iz američkog finansijskog sistema, što predstavlja ozbiljnu prepreku za međunarodne kompanije.
Evropska unija je dodatno zabranila uvoz goriva proizvedenog od ruske sirove nafte, čak i ako je prerađeno u trećim zemljama. U Briselu se otvoreno govori i o potpunoj zabrani brodarskih usluga za rusku naftu, uz poruku da samo snažan ekonomski pritisak može naterati Moskvu na promenu kursa.
Ruska nafta uz velike popuste
Zbog povećanog rizika i komplikovanih kanala plaćanja, kupci sada traže znatno veće popuste na rusku naftu. Cena ruske „urals“ mešavine u jednom trenutku pala je ispod 40 dolara po barelu, uz diskont i do 25 dolara u odnosu na svetsku referentnu cenu.
Kako se porezi u Rusiji obračunavaju na osnovu tržišne cene nafte, to automatski znači i manji priliv novca u državni budžet. Istovremeno, ogromne količine nafte ostaju uskladištene u tankerima na moru, što dodatno podiže troškove transporta i logistike.
Privreda usporava, rashodi ostaju visoki
Probleme budžeta dodatno pogoršava usporavanje privrednog rasta. Efekti ratne potrošnje slabe, a hronični nedostatak radne snage ograničava širenje poslovanja. Rast bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu iznosio je svega 0,1 odsto, dok su prognoze za ovu godinu znatno skromnije u odnosu na prethodne dve.
Istovremeno, vojni rashodi ostaju visoki i ne pokazuju znake smanjenja, što dodatno opterećuje državne finansije.
Porezi i zaduživanje kao kratkoročno rešenje
Kako bi popunio budžetske rupe, Kremlj je posegnuo za povećanjem poreza i dodatnim zaduživanjem. Porez na dodatu vrednost povećan je na 22 odsto, uvedeni su viši nameti na uvoz automobila, cigarete i alkohol, dok se država sve više oslanja na kredite domaćih banaka.
Na raspolaganju su i sredstva iz nacionalnog fonda bogatstva, ali ekonomisti upozoravaju da su to privremena rešenja. Viši porezi mogu dodatno usporiti privredu, dok novo zaduživanje nosi rizik rasta inflacije, koja je tek nedavno spuštena uz visoke kamatne stope.
Dugoročni pritisak na ratnu strategiju
Analitičari ocenjuju da Moskva za sada ima dovoljno sredstava da finansira budžet i rat, ali da bi nastavak ovakvih trendova u narednih šest do dvanaest meseci mogao uticati na razmišljanja u vrhu vlasti.
Iako se ne očekuje da bi ekonomski pritisak sam po sebi doveo do mirovnog sporazuma, sve su češće procene da bi Rusija mogla da smanji intenzitet borbi, fokusira se na ograničene ciljeve i uspori tempo rata ukoliko troškovi postanu preveliki.
Informer.rs
