Američki zvaničnici koji predvode pregovore uvereni su da ruski pregovarači iza zatvorenih vrata nastupaju znatno pragmatičnije nego što to sugeriše tvrda retorika Moskve u javnosti, navode dve osobe upoznate sa tokom razgovora.
Kremlj, međutim, dosledno koristi javna obraćanja pre i posle svake runde pregovora kako bi ponovio, a povremeno i pojačao, maksimalističke zahteve prema Ukrajini, uključujući teritorijalne i političke ustupke, piše Kijev indenpendent.
- Obično iznose maksimalističke zahteve u javnosti, a zatim dopuštaju svojim privatnim pregovaračkim timovima da rade fleksibilnije – naveo je jedan američki zvaničnik.
„To se dešava već duže vreme.“
Ukrajinski zvaničnik upoznat sa aktuelnim pregovorima rekao je za Kijev independent da američki pregovarački tim razgovore procenjuje „na vrlo specifičan način“, dodajući da se čak i osnovna pristojnost smatra značajnim pokazateljem.
- Ako su svi učtivi, to se tumači kao pozitivan znak – rekao je izvor.
Javna retorika i zakulisni manevari
Ruska strategija ponovo je bila vidljiva nakon posete američkih izaslanika Moskvi 22. januara.
Posle sastanaka, pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov izjavio je da „nema smisla nadati se“ rešavanju rata u Ukrajini ukoliko Kijev ne pristane na ruske maksimalističke teritorijalne zahteve.
Slične poruke u javnosti su slali i drugi ruski zvaničnici, često koristeći još oštriji ton.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je u poslednje vreme skrajnut iz pregovaračkog procesa, više puta je zahtevao smenu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, kao i povratak na zahteve za takozvanu „denacifikaciju“ i „demilitarizaciju“ Ukrajine.
Jedan visoki američki zvaničnik opisao je ovakve izjave kao deo strategije čiji je cilj da se u javnosti „usidre“ početne pozicije, a ne da odražavaju stvarni sadržaj pregovora.
- Većinu javnih izjava lidera uglavnom ignorišem – rekao je taj zvaničnik novinarima.
Stručnjak za američko-ruske odnose Aleksandra Filipenko upozorila je da američka strana ima tendenciju da bude dovedena u zabludu tokom pregovora sa Vladimirom Putinom, bivšim oficirem KGB-a.
Kao primer navela je samit iz 2001. godine, kada je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš mlađi rekao da je „pogledao Putina u oči“ i osetio njegovu iskrenost — trenutak koji je kasnije postao simbol pogrešne procene Zapada.
Razgovori u Abu Dabiju
Američki zvaničnik rekao je grupi novinara da su tokom dvodnevnih trilateralnih razgovora Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih u Abu Dabiju 23. i 24. januara, uočena poboljšanja u komunikaciji i temama o kojima se razgovaralo.
Drugog dana pregovora delegacije su čak zajedno ručale, nastavljajući razgovore u neformalnoj atmosferi.
- Svi su izgledali gotovo kao da su prijatelji – naveo je američki zvaničnik.
Zvaničnici Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su učestvovali u organizaciji razgovora, takođe su ocenili atmosferu kao „pozitivnu i konstruktivnu“.
Ukrajinsku delegaciju činili su sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov, šef kabineta predsednika Kiril Budanov i drugi zvaničnici.
Rusiju su predstavljali visoki funkcioneri Ministarstva odbrane, na čelu sa admiralom Igorom Kostjukovom, šefom vojne obaveštajne službe.
U američkoj delegaciji bili su specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, savetnik predsednika Donalda Trampa i njegov zet.
Izvor iz kabineta predsednika naveo je da Kušner unutar američke delegacije postaje dominantna figura, sa sve većim uticajem na tok pregovora.
Pregovori u senci udara
Uprkos, kako je opisano, pozitivnoj atmosferi, razgovori su se odvijali paralelno sa masovnim ruskim raketnim i dron napadima na civilne ciljeve u Ukrajini, uključujući energetsku infrastrukturu, koji su usledili neposredno nakon završetka prvog dana pregovora.
Američki zvaničnik rekao je da te napade ne tumači kao znak nepoštovanja Trampovog mirovnog procesa, ocenjujući rat kao već „brutalan“.
- Zato je toliko važno da uložimo vreme i napor da gradimo mostove tamo gde su svi već srušeni – rekao je on.
O čemu se razgovaralo
Prema rečima američkog zvaničnika, deeskalacija je bila centralna tema razgovora u Abu Dabiju. Fokus je bio na koracima koji bi obezbedili da se rat, ukoliko se okonča, ne obnovi.
Drugi američki zvaničnik naveo je da je sastanak bio značajan i zato što ruska i ukrajinska delegacija dugo nisu imale direktan lični kontakt.
- Bilo je dobro videti da obe strane ponovo komuniciraju – rekao je on.
Dogovor o najosetljivijem pitanju — teritoriji — nije postignut. Rusija i dalje insistira na povlačenju ukrajinskih snaga iz Donbasa i svaki sporazum vezuje za taj uslov.
Luganska oblast je gotovo u potpunosti pod ruskom kontrolom, dok ukrajinske snage i dalje drže oko 6.600 kvadratnih kilometara Donjecke oblasti, uključujući Slavjansk i Kramatorsk.
Kijev je odbacio povlačenje, ali je signalizirao da bi mogao razmotriti uspostavljanje demilitarizovane zone. Američki zvaničnici su, takođe, izneli ideju o slobodnoj ekonomskoj zoni u delovima regiona.
Očekuje se da će se pitanje teritorije vratiti na dnevni red u narednim rundama pregovora.
Američki zvaničnici potvrdili su i da je primirje razmatrano kao mogući korak ka održavanju referenduma o teritorijalnim pitanjima. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta je istakao da svaka odluka o teritoriji mora biti doneta od strane samih građana Ukrajine, putem izbora ili referenduma.
Informer
