Američki predsednik Donald Tramp i kineski lider Si Đinping saglasili su se danas u Pekingu da Ormuski moreuz mora ostati otvoren za slobodan protok energenata, saopštila je Bela kuća.
Ta poruka dolazi u trenutku kada kriza oko Irana i Bliskog istoka sve snažnije potresa globalno tržište nafte, a Ormuski moreuz ostaje jedna od najosetljivijih tačaka svetske energetike.
„Obe strane su saglasne da Ormuski moreuz mora ostati otvoren kako bi se obezbedio slobodan protok energenata”, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Prema tvrdnjama Vašingtona, Si Đinping je tokom razgovora izrazio interesovanje za povećanje kupovine američke nafte, kako bi Kina smanjila zavisnost od uvoza koji prolazi kroz Ormuski moreuz.
Međutim, kineska strana u svojim izveštajima nije pomenula takvo interesovanje, prenosi Frans pres.
Bela kuća ćuti o Tajvanu
Bela kuća je sastanak Donalda Trampa i Si Đinpinga opisala kao dobar, ali u američkom izveštaju nije pomenuto pitanje Tajvana.
To je posebno važno jer je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, za razliku od Vašingtona, upravo Tajvan stavilo u prvi plan. Prema kineskim navodima, Si je upozorio Trampa na opasnost od sukoba između Kine i Sjedinjenih Američkih Država ukoliko Vašington pogrešno postupi prema tom pitanju.
Tajvan je jedna od najosetljivijih tema u odnosima dve sile. Peking to ostrvo smatra delom svoje teritorije, dok su Sjedinjene Američke Države njegov najvažniji politički i vojni oslonac.
Razlika u izveštajima posle sastanka pokazuje da su Vašington i Peking razgovor predstavili na potpuno različite načine. Bela kuća naglašava Iran, energetiku i Ormuski moreuz, dok Kina šalje poruku da je Tajvan centralno pitanje za budućnost odnosa sa SAD.
Kina protiv militarizacije moreuza
Iz Bele kuće su saopštili i da je Si Đinping izrazio protivljenje Kine militarizaciji Ormuskog moreuza, kao i svakom pokušaju uvođenja naplate prolaska kroz taj strateški pomorski pravac.
Kina, koja ima bliske odnose sa Iranom, više puta je pozivala na slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz. Razlog je jasan: upravo tim putem prolazi veliki deo kineskog uvoza nafte.
Zato je za Peking stabilnost tog pravca pitanje energetske bezbednosti, a za Vašington važna poluga u razgovorima o Iranu i širem pritisku na Teheran.
Sastanak Trampa i Sija zato nije bio samo razgovor o bilateralnim odnosima SAD i Kine. Iza diplomatskih formulacija jasno se vidi šira borba za uticaj nad energetskim rutama, Bliskim istokom i pravilima igre u novom odnosu velikih sila.
Informer.rs
