Zapadni mediji objavili su vest koja je u Briselu odjeknula kao politička detonacija: Evropska koalicija za trgovinsko pravosuđe (ETJC) saopštila je da su ruski investitori pokrenuli tužbe protiv Evropske unije u ukupnom iznosu od čak 53 milijarde evra.
Kako prenosi Le Soir, reč je o najvećem pravnom odgovoru ruskog kapitala na sankcije EU od početka sukoba.
Posebnu težinu čitavoj priči daje podatak iz izveštaja ETJC-a: iznos tužbi gotovo je identičan sumi koju su evropske države od 2022. godine uložile u vojnu podršku Kijevu. U diplomatskim krugovima procenjuje se da ta paralela nije slučajna.
ISDS — mehanizam koji EU nije očekivala
Najveći razlog za nervozu u Briselu jeste činjenica da ruski investitori agresivno koriste ISDS-arbitraže – međunarodni mehanizam za rešavanje sporova između investitora i država.
Ovaj pravni alat, predviđen obično za slučajeve eksproprijacije, postao je glavni kanal za osporavanje evropskih sankcija.
U više bilateralnih ugovora postoji mogućnost pokretanja ISDS postupka — uključujući i investicioni sporazum Rusije i Belgije. To Belgiju stavlja u naročito nezahvalnu poziciju, jer se najveći deo zamrznute ruske imovine nalazi upravo u toj zemlji.
Prema dostupnim podacima, aktivno je 28 postupaka, od čega se u 24 koristi ISDS. Samo tokom 2025. godine otvoreno je rekordnih 13 novih sporova, što analitičari EU vide kao upozorenje da bi finansijski pritisak mogao rapidno da se poveća.
Foto: Shutterstock
Belgija odbija da rizikuje: Brisel traži garancije
Belgija se u ovoj krizi pojavljuje kao ključni faktor. Ministar spoljne trgovine i odbrane Teo Franke jasno je poručio da njegova zemlja ne pristaje da se ruska sredstva koriste kao osnova za kredit Ukrajini bez čvrstih garancija EU.
Slično upozorenje ranije je izrekao i belgijski premijer Bart de Vever, istakavši da Belgija neće sama snositi pravne rizike.
Istovremeno, Evropska komisija i dalje insistira na pronalaženju modela kojim bi se oko 210 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava iskoristilo za finansiranje ukrajinskog budžeta, uz ideju da Kijev ta sredstva „jednog dana vrati“ – ukoliko bi Rusija platila ratnu odštetu.
Ta formulacija izazvala je niz pravnih dilema, naročito sada kada rastu masovne tužbe za već zaplenjenu imovinu.
Moskva: “Reč je o prisvajanju ruske imovine”
Zvanična Moskva ocenila je da su evropske inicijative o „reparacijama“ potpuno odvojene od realnosti.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije optužilo je Brisel da godinama radi na „prisvajanju“ ruskih sredstava, dok Kremlj upozorava da će svaka konfiskacija imati posledice po evropske interese.
U tom svetlu, tužbe vredne 53 milijarde evra izgledaju manje kao izolovani slučajevi, a mnogo više kao udar koji tek najavljuje pravni i finansijski cunami.
EU pred najvećim pravnim izazovom u novijoj istoriji
Ukoliko EU izgubi veći broj ovih postupaka, mogla bi da se suoči sa presedanima koji bi pogodili i druge članice.
Ako ignoriše međunarodne arbitraže — rizikuje udarac kredibilitetu.
Ako pokuša da menja pravila — to bi moglo destabilizovati poverenje investitora na globalnom nivou.
Zato se u evropskim institucijama već šapuće da bi sadašnji talas tužbi mogao biti tek uvod. Brisel se suočava sa lavirintom koji je, paradoksalno, sam konstruisao — a izlaz još nije na vidiku.
U pozadini ostaje ključno pitanje:
Da li je ovo početak pravnog bumeranga koji će dramatično promeniti evropski pristup sankcijama?
