Na sahrani svog bivšeg dečka stajala sam u tišini, pokušavajući da zadržim suze. Nisam bila sigurna da li sam uopšte trebala doći – rastali smo se odavno, ali deo mene ga je i dalje voleo. Dok su ljudi prilazili i izražavali saučešće njegovoj porodici, ja sam stajala po strani, ne želeći da smetam.
U jednom trenutku, prišla mi je njegova supruga. Nisam znala šta da očekujem – možda osudu, možda hladan pogled. Umesto toga, nasmešila se, pružila mi ruku i tiho rekla:
„Hvala ti što si ga volela… Znam da mu je to značilo.“
Te reči su me pogodile dublje nego što sam mogla zamisliti. U tom trenutku sam shvatila da ljubav, bez obzira na to kada se desila i kako se završila, ostavlja trag koji i drugi mogu da prepoznaju.
