Već neko vreme osećam da nešto nije u redu. Moj muž je počeo da se ponaša čudno – stalno je na telefonu, osmeh mu se pojavi kad god mu nešto stigne, a čim ja uđem u sobu, ekran odmah zamrači. Govorila sam sebi da umišljam, da previše sumnjam, ali osećaj me nije napuštao.
Moja mlađa sestra je nedavno došla iz inostranstva na odmor i ostala da prespava kod nas nekoliko dana. Tada mi je sinula ideja… Zatražila sam joj uslugu koju verovatno nijedna sestra ne bi prihvatila lako – da se malo „zavrti“ oko mog muža. Ništa konkretno, samo da vidim kako će on reagovati.
Isprva nije htela, zgranula se, ali kad je videla koliko sam očajna, pristala je. Počela je da flertuje diskretno – pogledom, osmehom, malo pažnje, komentari tipa: „Vidi ti se da treniraš…“ I naravno, nije prošlo ni tri dana – moj muž je počeo da odgovara. A onda sam ga uhvatila kako joj krišom piše poruke dok ja spavam.
Bilo mi je muka. Ne zato što je „pao“ na moju sestru, nego zato što se toliko trudio da me ubedi da sam luda kad sam ga pitala za prevaru. Lagao mi je u oči.
Nisam pravila scenu. Samo sam mu pokazala poruke i rekla da mi više ne treba neko ko bi pao na vlastitu šogoricu. Spakovala sam se iste večeri i otišla. Danas, kada me pitaju zašto smo se razveli, samo se nasmejem i kažem: „Jer mi je sestra bolji detektor laži nego svaki telefon.“
