Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Mihaila Ispovednika.
On od ranog detinjstva posveti sebe na službu Bogu, i u mladim godinama se zamonaši zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim u dane svjatješjeg patrijarha Tarasija, koji ih obojicu i posla u manastir na obali Crnoga mora.
Podvizavajući se tamo u monaškim trudovima, oni obojica veoma uspevahu u vrlinama, i molitve njihove stekoše veliku silu pred Bogom.
Jednom u vreme žetve beše silna žega i mnogi bez vode iznemogavahu od žeđi; ova dva svetitelja se pomoliše Bogu i učiniše te suv bakarni sud stade točiti vodu u dovoljnoj količini.
Jer Gospod ispunjuje volju onih koji Ga se boje i uslišava molitve njihove.
Ovo čudo potseća na dva čuda: prvo, na čudo u pustinji kada Bog žednome Izrailju izvede vodu iz kamena, i drugo – kada Bog radi Samsona, koji je umirao od žeđi, učini te poteče voda iz suve magareće čeljusti.
Prema narodnim verovanjima na današnji dan nikako se ne valja ušivati odeća, a treba se počistiti i pospremiti kuća. Običaj valja ispoštovati, u suprotnom se veruje da će vas pratiti velika nesreća.
Postiđen, Lav se ispuni zverske jarosti, i osudi ispovednika Hristovog na izgnanstvo. Gonjen iz jednog mesta u drugo, svetitelj Božji pretrpe mnoge gorke muke i zlostavljanja, dok ne dostiže nebeska prostranstva i ne dobi večni pokoj.
Tako završivši dobro tečenje, on se ukrasi dvostrukim vencem: kao arhijerej pridruži se Arhijerejima, i kao mučenik – Mučenicima, u slavi Hrista Boga našeg.
(Espreso/Srbija Danas/Tijana Žunić/Prenela: N.J)
