Hodala sam ulicom kad me je zaustavila izrazito neuredna žena, zapuštena i smrdljiva, zatražila je da joj dam nešto sitnine za hranu … Izvadila sam novčanik i iz njega 500 dinara i pitala je:
- Ako ti dam ovaj novac hoćeš li kupti vino umesto večere?
- Ne, davno sam prestala piti – odgovorila mi je beskućnica.
- Hoćeš li otići u šoping umesto da kupiš hranu? – upitala sam je.
- Ne, ne gubim vreme po kupovinama – rekla je beskućnica – Vreme koristim u nastojanju da ostanem živa.
- Hoćeš li potrošiti novac u frizerskom salonu umesto na hranu? – pitala sam.
- Jeste li vi ludi? – odgovorila je beskućnica – Nisam bila kod frizera već 20 godina!
- Dobro – odgovorila sam. Neću vam dati novac, umesto toga vodim vas večeras na večeru sa mojim mužem.
Beskućnica je bila šokirana: - Neće li se vaš muž ljutiti na vas zbog toga? Znam da sam prljava, a verovatno i užasno smrdim.
- Nema problema – odgovorila sam – Važno je da moj muž vidi kako izgleda žena kad odustane od šopinga, frizerskog salona i vina …
