Kina je odbacila američke pokušaje da sekundarnim sankcijama ograniči njenu trgovinu sa Rusijom, poručivši Vašingtonu da nijedna treća država nema pravo da određuje sa kim će Peking sarađivati.
Kineske vlasti upozorile su da su spremne da preduzmu kontramere ukoliko Sjedinjene Američke Države nastave da ugrožavaju njihove ekonomske interese, dok najnoviji podaci pokazuju da je trgovinska razmena Rusije i Kine za prvih devet meseci 2026. godine porasla za čak 30,6 odsto.
Reakcija Pekinga usledila je nakon što je američki predsednik Donald Tramp 18. septembra potpisao zakon kojim se dodatno pooštravaju sankcije Rusiji i omogućava uvođenje carina do 100 odsto na robu iz pojedinih zemalja koje nastavljaju da kupuju rusku naftu i prirodni gas.
Takve mere mogle bi neposredno da pogode Kinu, koja je jedan od najvažnijih kupaca ruskih energenata i najvećih trgovinskih partnera Moskve.
Kinesko Ministarstvo trgovine saopštilo je da Peking neće prihvatiti jednostrane američke sankcije koje nemaju odobrenje Ujedinjenih nacija niti odgovarajući osnov u međunarodnom pravu.
„Kina se dosledno protivi jednostranim sankcijama koje nemaju odobrenje Ujedinjenih nacija i nisu zasnovane na međunarodnom pravu, kao i uvođenju takozvanih sekundarnih sankcija drugim državama pod izgovorom njihovih odnosa sa trećim zemljama“, navedeno je u saopštenju kineskog ministarstva.
Peking je naglasio da trgovinska saradnja Kine i Rusije počiva na ravnopravnosti i obostranoj koristi, zbog čega američke vlasti nemaju pravo da se mešaju u njihove ekonomske odnose.
„Kina oduvek razvija normalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju sa drugim državama na osnovu jednakosti i uzajamne koristi. Takva saradnja nije usmerena protiv bilo koje treće strane i ne podleže mešanju niti prinudi trećih strana“, saopštilo je ministarstvo.
Trgovina Rusije i Kine skočila za više od 30 odsto
Koliko je ekonomsko povezivanje Moskve i Pekinga značajno pokazuju najnoviji podaci kineske carinske uprave, objavljeni 14. oktobra.
Prema zvaničnoj statistici, trgovinska razmena dve zemlje od januara do septembra 2026. godine dostigla je 214,3 milijarde dolara, što predstavlja povećanje od 30,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Ruski izvoz u Kinu porastao je za 28,6 odsto, na 116,25 milijardi dolara, dok je Kina u Rusiju izvezla robu vrednu 98,06 milijardi dolara, čak 33,1 odsto više nego godinu ranije.
Posebno je zanimljivo da je samo tokom septembra bilateralna trgovina dostigla 29,06 milijardi dolara, što je najveća mesečna vrednost zabeležena u njihovoj međusobnoj razmeni.
Ovi rezultati predstavljaju snažan oporavak nakon 2025. godine, kada je trgovina dve zemlje pala za 6,9 odsto, na približno 228 milijardi dolara, nakon rekordne 2024. godine.
Rusija Kini prvenstveno isporučuje naftu, prirodni gas, ugalj i druge sirovine, dok Peking ruskom tržištu obezbeđuje automobile, industrijsku opremu, elektronske uređaje i širok spektar drugih proizvoda.
Upravo ova ekonomska povezanost omogućila je Moskvi da veliki deo trgovine koju je ranije ostvarivala sa zapadnim državama preusmeri prema azijskim partnerima.
Istovremeno, kineske kompanije dobile su značajno tržište za izvoz svojih proizvoda, posebno u sektorima iz kojih su se prethodnih godina povukli brojni zapadni proizvođači.
Peking upozorio Vašington: Spremni smo da odgovorimo
Kineske vlasti nisu se zadržale samo na osudi američkih sankcija, već su otvoreno najavile mogućnost odgovora ukoliko Vašington odluči da primeni nova ograničenja.
„Nastavićemo pažljivo da pratimo naredne poteze Sjedinjenih Američkih Država i zadržavamo pravo da preduzmemo sve neophodne mere kako bismo odlučno zaštitili nacionalni suverenitet, razvojne interese Kine, kao i zakonita prava i interese kineskih kompanija“, poručilo je Ministarstvo trgovine.
Peking je istovremeno pozvao Vašington da ekonomske sporove rešava pregovorima, upozoravajući da bi dodatna ograničenja mogla da ugroze stabilnost međunarodne trgovine i globalnih lanaca snabdevanja.
Kina je već pokazala spremnost da odgovori na američke sankcije. U maju ove godine kinesko Ministarstvo trgovine zabranilo je domaćim kompanijama da poštuju određene američke mere protiv pet kineskih rafinerija povezanih sa kupovinom iranske nafte.
Time je Peking demonstrirao da raspolaže pravnim mehanizmima kojima može da ospori primenu američkih restriktivnih mera na sopstvenoj teritoriji.
Informer
