Mnoge devojke žele da rade u butiku iz više razloga, a jedan od njih su razni benefiti koji olakšavaju život, poput popusta na odeću, mogućnosti da prve izaberu odevne komade koje žele i još mnogo toga.
U to je bila uverena i 25-godišnja Martina, koja se zaposlila u omiljenom butiku. Kako kaže, za pet godina videla je najodvratnije navike kupaca, zbog čega je naučila jedno: odeću koju kupi prvo pere dva puta, a tek onda nosi.
Kako kaže, neka pravila bila su surova. Njen posao u početku bio je da održava butik urednim, da slaže odeću i čisti pod. Sa koleginicama je svakodnevno prolazila testove od strane šefa, koji je imao neobičnu metodu: ide kroz prodavnicu i baca odeću na pod, a potom meri koliko je devojkama potrebno vremena da je podignu i slože. Ako bi proteklo više od nekoliko minuta, bile bi kažnjene.
Prema njenim rečima, čak i to joj je bila sitnica i nevažna stvar naspram kupaca koji su u kabinama ostavljali haos.
– Najodvratnija stvar koju sam doživela bila je kada sam sa poda u kabini podigla suknju koju je jedna žena probala. Kad sam je uzela u ruke, osetila sam po dlanovima nešto mokro i shvatila da se dotična pomokrila po suknji, odnosno po podu, a suknjom je pokušala da obriše urin – otkriva Martina i dodaje da je u kabini nalazila i korišćene tampone.
Oduvek je važilo pravilo da vrate novac za robu koja nekome ne odgovara, ali Martina ističe da su ljudi previše sebi dali za pravo, pa su garderobu počeli da vraćaju i nedeljama kasnije, kada je već uveliko nošena.
Jedan od stalnih mušterija bio je muškarac koji je kupovao samo kožne stvari. Uvek je zahtevao da ga prodavačice gledaju kada izlazi iz kabine, što je Martini dojadilo.
– Horor je usledio kada je tip obukao uske, uske kožne pantalone, iz kojih je ‘hteo da iskoči’ njegov peis u ereciji – rekla je ona.
Ipak, postoji jedna tajna šifra koja se koristi kada se posumnja na lopova.
– Tada bi neka od nas pitala drugu: “Je li Sandra danas na poslu?” pa bismo dodatnu pažnju obratile na onog ko nam je sumnjiv – otkriva.
