TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Narod veruje da svaka biljka ima svoje značenje. Mnoga od verovanja sačuvala su se do današnjih dana pa mnogi i dalje tvrde da određene biljke mogu doneti sreću i blagostanje ali i nesreću.
Tako se i dan danas zna da je hrast posebna biljka kao i dren koji je sinonim za zdravlje, dok se za pojedino drveće često mogu čuti mitovi i legende koje bi i najhrabrijim uterali strah u kosti.
Stari Sloveni su govorili da određene biljke mnogu biti i zle, te da ih nikako ne treba gajiti u blizini porodičnog doma.
Bagrem Za bagrem se tvrdi da nije dobro drvo. Stari kažu da ne treba da bude blizu kuće. Zvali su ga “nerod” (“bez roda”), a kalemljenje ovog drveta smatrali su skrnavljenjem.
Zova Kod starih Slovena, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini. Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.
Orah Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić. Reč je o drvetu koje je izazivalo veliko poštovanje, ali i strah kod naših starih. Verovalo se da nije dobro imati orah u blizini kuće, kako zbog žila koje mogu da sruše dom, tako i zbog senke koja pada na kuću, a za koju se verovalo da predviđa smt. Slično, nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.
Tuja Tuja se sadila po gobljima i daleko od kuće jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, utiče loše na decu i ona često oboljevaju a da ni sami ne znaju od čega.
