Došao čovjek kući i vidi neko je u krevetu sa njegovom ženom. Frajer zavalio glavu u sie, a ovaj ga kucnu po ramenu. Diže on glavu a gazda ga upita:Šta to, bolan, radiš. Kad je ovaj vidio da je to gazda, reče mu:Ma, slusam muziku ! Kako bolan slusas muziku Daj da ja poslusam!Zarovi gazda glavu u sie i kad izvadi reče mu:“Ma ne cujem ja nikakvu muziku !E, jarane, pa ti nisi prikljucen!Bio sam sa jednom curom u kombinaciji, ona tada 24, a ja 34 godine i omakne nam se beba. Ona se uspaničila jer nije još završila faks, a ja sam bio u fazonu ”šta sad da se radi, napravili smo ga, valja ga čuvati”. Rodila je ćerkicu i dogovorili smo se da je ja čuvam dok ona ne sredi faks. Dete je već dve godine kod mene, ja sam mu i otac i mama a prava mama dođe jednom nedeljno na dva sata da je vidi. Moji mi ne pomažu jer ne odobravaju to što nismo venčani, ali nešto me baš i briga. Uhodao sam se, dete nije ni zapostavljeno, ni gladno, ni žedno, a onaj osmeh koji mi uputi posle napornog dana mi da snage za još 24 časa da rintam bez prestanka.
Rođena sam na selu i tamo odrastala, došla sam da studiram u Beogradu, svi su mi pričali, da čim osetim grad i njegovu brzinu da se neću ni vraćati na selo. Ali kod mene je drugačije, sve me vuče nazad, sve me vuče da se bavim seoskim poslovima iako sam žensko. Da se razumemo, nemam loše ocene na fakultetu, prosek mi je 9,75 mogu da gradim karijeru ovde, ali ne želim. Toliko se u tom gradu osećam tužno, umorno i uznemireno… Mogu da izdržim 2-3 dana i posle me hvata depresija. Želim svoje selo, želim onaj miris trave, miris lepote, a ne asfalta! Želim da napravim svoj biznis i da uživam sa svojom porodicom u dvorištu uz prelepi miris ruža, a ne u zatvorenom stanu koji podseća na kavez!
