Rusija pokušava da za pregovaračkim stolom dobije četiri ukrajinske oblasti i tako stvori uslove za novo vojno napredovanje prema Odesi, ušću Dunava i Pridnjestrovlju, upozorio je penzionisani rumunski general Virdžil Balačeanu.
Prema njegovoj proceni, eventualna predaja desne obale Dnjepra u Hersonskoj oblasti Moskvi omogućila bi ruskoj vojsci da stvori mostobran za novi rat i otvori pravac prema Nikolajevu i Odesi, što bi neposredno ugrozilo bezbednost Rumunije.
Balačeanu je tokom gostovanja na rumunskoj televiziji Digi24, u petak, 13. novembra, analizirao rezultate pregovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju, ocenivši da Moskva ne odustaje od svojih teritorijalnih ciljeva, ali ni od zahteva da Ukrajina bude isključena iz evropskih bezbednosnih aranžmana.
Prema njegovim rečima, rusko rukovodstvo nastoji da diplomatskim putem dobije teritorije koje njegove snage još nisu zauzele na bojnom polju, a posebno je izdvojio situaciju na jugu Ukrajine.
- Rumunija mora da bude veoma oprezna – upozorio je Balačeanu.
Rusija traži četiri oblasti bez borbe
Rumunski general smatra da Moskva pokušava da kroz mirovni sporazum obezbedi potpunu kontrolu nad Luganskom, Donjeckom, Zaporoškom i Hersonskom oblašću.
Prema podacima koje je izneo, ukrajinska vojska kontroliše još svega 0,38 odsto Luganske oblasti, dok u Donjeckoj oblasti i dalje drži pojas utvrđenih gradova koji predstavlja jedan od najvažnijih delova ukrajinske odbrane.
U Zaporoškoj oblasti pod kontrolom Kijeva, kako tvrdi, ostaje približno 25 odsto teritorije, dok je u Hersonskoj oblasti taj udeo oko 31 odsto.
Upravo je Hersonska oblast, prema njegovoj proceni, najopasnija tačka eventualnog teritorijalnog dogovora.
Ako bi Kijev pristao da se odrekne dela oblasti na desnoj obali Dnjepra, Rusija bi dobila teritoriju sa koje bi u budućnosti mogla da nastavi napredovanje prema zapadu.
Balačeanu smatra da bi takav sporazum Moskvi omogućio da ostvari jedan od ključnih vojnih ciljeva bez novih borbi za preostale teritorije.
Herson kao odskočna daska za novi rat: Slede Nikolajev, Odesa i Pridnjestrovlje
Posebnu zabrinutost rumunskog generala izaziva mogućnost da se ruske snage učvrste na desnoj obali Dnjepra, odakle se otvara pravac prema Nikolajevu i Odesi.
Prema njegovoj proceni, takav razvoj događaja predstavljao bi osnovu za buduću vojnu operaciju prema crnomorskoj obali Ukrajine.
Ruske snage bi, u tom slučaju, imale povoljniji položaj za eventualno napredovanje preko Nikolajeva prema Odesi, a zatim dalje prema ušću Dunava i Pridnjestrovlju.
Reč je o proruskoj separatističkoj oblasti u Moldaviji, u kojoj su ruske snage prisutne još od raspada Sovjetskog Saveza.
Povezivanje ruskih položaja u južnoj Ukrajini sa Pridnjestrovljem predstavljalo bi ozbiljnu promenu bezbednosnih odnosa u regionu, naročito za Rumuniju, koja je članica NATO i neposredno se graniči sa Ukrajinom i Moldavijom.
Balačeanu upozorava da bi kontrola desne obale Hersonske oblasti omogućila Moskvi stvaranje mostobrana za drugi rat, uz znatno lakši pristup pravcu Nikolajev–Odesa–ušće Dunava–Pridnjestrovlje.
General je time ukazao na moguće posledice teritorijalnih ustupaka u budućem mirovnom sporazumu, a ne na već pokrenutu rusku ofanzivu prema Rumuniji.
Putin želi Ukrajinu bez vojske i izvan svih bezbednosnih saveza
Teritorijalni zahtevi, prema Balačeanuovoj analizi, predstavljaju samo jedan deo ruske pregovaračke strategije.
On smatra da je suštinski cilj Moskve da Ukrajina bude potpuno isključena iz bezbednosnih mehanizama koji bi joj omogućili vojnu zaštitu zapadnih država.
To bi podrazumevalo potpunu demilitarizaciju Ukrajine, sprečavanje njenog pristupanja NATO i ograničavanje vojnog prisustva Alijanse na istočnom krilu Evrope.
Rusija bi, prema njegovim rečima, mogla da prihvati članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, ali samo pod uslovom da Kijev ne učestvuje u zajedničkim evropskim odbrambenim aranžmanima.
Balačeanu je podsetio da ukrajinski Ustav i dalje predviđa pristupanje NATO, dok Moskva insistira da takva mogućnost bude trajno isključena.
Ruski zahtevi, kako ocenjuje, nisu ograničeni samo na Ukrajinu, već obuhvataju i smanjenje vojnog prisustva Alijanse duž istočnih granica Evrope.
General smatra da Moskva na taj način pokušava da uspostavi evropski bezbednosni poredak u kojem bi Ukrajina ostala bez mogućnosti da dobije čvrste vojne garancije Zapada.
Tri moguća sporazuma sa Rusijom
Balačeanu je tokom razgovora govorio i o tri moguća modela bezbednosnih sporazuma, koje je, prema njegovim rečima, predstavio rukovodilac odeljenja za spoljnu politiku jednog ministarstva spoljnih poslova. Ime zvaničnika nije naveo.
Prvi model podrazumeva uspostavljanje odbrambenog saveza ili zaključivanje sporazuma o uzajamnim bezbednosnim garancijama.
Drugi predviđa političke obaveze država potpisnica da ne pružaju podršku državi koja izvrši agresiju.
Treći model zasniva se na bilateralnim sporazumima o nenapadanju između Rusije i pojedinačnih članica NATO.
Prema njegovoj oceni, sva tri pristupa imaju zajednički cilj – ograničavanje postojećih bezbednosnih aranžmana i isključivanje Ukrajine iz mehanizama kolektivne odbrane.
Amerikanci ubedili Putina da prihvati Evropljane?
Govoreći o pregovorima održanim 10. i 11. novembra u Abu Dabiju, Balačeanu je ocenio da razgovori nisu doneli mnogo novih elemenata.
Kao najznačajniju promenu izdvojio je učešće evropskih predstavnika, iako su oni bili uključeni samo u preliminarne faze razgovora, a ne u neposredne pregovore ruske, američke i ukrajinske delegacije.
Rumunski general smatra da su posete američkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera Moskvi doprinele tome da Vladimir Putin prihvati mogućnost evropskog učešća u razgovorima o budućem primirju i evropskoj bezbednosti.
Posebno je istakao da takvo uključivanje Evropljana podržava i administracija američkog predsednika Donalda Trampa.
Balačeanu je ocenio da je to pozitivan pomak, budući da se razgovori ne odnose samo na budućnost Ukrajine, već i na bezbednost evropskih država.
NATO se sprema za rusku pretnju: Finska može da mobiliše milion ljudi
Rumunski general smatra da ruski zahtevi za smanjenje prisustva NATO na istočnom krilu teško mogu da budu prihvaćeni.
Podsetio je da su multinacionalne borbene grupe, kao i komande korpusa, divizija i brigada u Poljskoj i Rumuniji, formirane ili ojačane upravo kao odgovor na rat u Ukrajini.
Prema njegovoj oceni, Moskva sada pokušava da izdejstvuje povlačenje vojnih struktura koje su evropske države uspostavile zbog pogoršanja bezbednosne situacije.
Kao primer države koja se ozbiljno priprema za mogući sukob izdvojio je Finsku, koja je nakon početka rata u Ukrajini pristupila NATO i dodatno ojačala odbranu duž granice sa Rusijom.
Balačeanu je naveo da Finska može da mobiliše približno pola miliona ljudi, dok još toliko ima u rezervi.
Podsetio je i na upozorenje finskog predsednika Aleksandra Stuba, koji je poručio Moskvi da bi eventualni napad na Finsku značio suočavanje sa milion ljudi spremnih da brane zemlju.
General smatra da upravo takav pristup teritorijalnoj odbrani pokazuje koliko ozbiljno države na severnom i istočnom krilu NATO shvataju moguće bezbednosne pretnje iz Rusije.
Informer.rs
