Američka kompanija Spejs iks ograničila je rad vojnog satelitskog sistema Staršild u Ukrajini bez prethodnog upozorenja, zbog čega je već propalo nekoliko operacija ukrajinskih snaga, izjavio je savetnik Volodimira Zelenskog Sergej Beskrestnov.
Odluka kompanije Ilona Maska dolazi u trenutku kada administracija Donalda Trampa preti Kijevu obustavom obaveštajne i vojne podrške zbog nastavka ukrajinskih napada na ruske rafinerije.
Beskrestnov, poznat i pod pozivnim znakom Fleš, saopštio je da je ograničenje uvedeno tokom noći između 13. i 14. oktobra i da se odnosi na vojni paket usluga Staršild, koji je deo satelitske mreže Starlink.
- Trenutno se ograničenje odnosi na vojni paket usluga Staršild i postavljeno je na brzinu od 100 milja na sat. Naše odbrambene snage nisu dobile nikakvo prethodno upozorenje o ovom ograničenju, što je dovelo do prekida više operacija – napisao je Beskrestnov na Telegramu.
Reč je o ograničenju brzine kretanja terminala na približno 160 kilometara na čas, a ne o smanjenju brzine internet veze. To znači da vojni uređaji obuhvaćeni novim pravilom gube mogućnost normalnog rada kada se kreću brže od postavljenog ograničenja.
Ukrajinska vojska potvrdila probleme na frontu
Rojters je preneo da je izvor iz Sedmog korpusa za brze reakcije ukrajinske vojske, raspoređenog na jugoistočnom delu fronta, potvrdio poremećaje u radu Starlinka.
Ukrajinski aktivista i volonter Sergej Sternenko takođe je saopštio da je zbog novog ograničenja prekinuto nekoliko važnih vojnih misija.
Prema njegovim rečima, obični terminali satelitskog interneta zasad nastavljaju da rade, dok su problemi zabeleženi kod vojne verzije sistema kada se terminali kreću brzinom većom od 160 kilometara na čas.
Beskrestnov smatra da trenutak uvođenja novih ograničenja nije slučajan i da je potez američke kompanije povezan sa aktuelnom političkom situacijom.
Sternenko je izneo pretpostavku da je Spejs iks odluku mogao da donese na zahtev Trampove administracije.
Međutim, ni Spejs iks ni američke vlasti nisu potvrdili da je ograničenje uvedeno iz političkih razloga, niti je zvanično saopšteno šta je dovelo do promene pravila korišćenja vojnog sistema.
Tramp prethodno zapretio prekidom podrške Ukrajini
Odluka Spejs iksa usledila je nakon izveštaja zapadnih medija da Vašington razmatra ograničavanje američke vojne i obaveštajne pomoći Ukrajini.
Si-En-En je prethodno objavio, pozivajući se na dvojicu evropskih zvaničnika, da su Stejt department i Pentagon tokom vikenda upozorili Kijev da bi Sjedinjene Američke Države mogle da obustave razmenu obaveštajnih podataka i evropsku kupovinu američkog naoružanja za Ukrajinu ukoliko se nastave napadi na ruske energetske objekte.
Upozorenja su, prema tim navodima, dostavljena ukrajinskim i evropskim zvaničnicima, uključujući direktne kontakte američkih vojnih predstavnika sa ukrajinskim komandantima.
Tramp je prethodno oštro kritikovao Zelenskog zbog napada na ruske rafinerije, tvrdeći da takve operacije doprinose rastu cena goriva i otežavaju postizanje dogovora sa Moskvom.
Kijev ostao bez upozorenja o ruskim balističkim raketama
Sumnje u ograničavanje američke podrške dodatno su pojačane nakon što je Zelenski 13. oktobra potvrdio da Ukrajina nije dobila prethodno obaveštajno upozorenje o lansiranju pet ruskih balističkih raketa koje su pogodile Kijev.
- Nažalost, za ovaj napad nije bilo upozorenja od partnera. Obaveštajni podaci o lansiranju ruskih balističkih raketa pomažu u spasavanju ljudskih života i to je jedno od najkritičnijih pitanja -izjavio je Zelenski.
Politiko je potom objavio da su američki zvaničnici izostanak upozorenja objasnili nepovoljnim vremenskim uslovima, ali da ukrajinska strana sumnja u takvo obrazloženje.
Američki predsednik je, međutim, negirao da je Vašington obustavio razmenu obaveštajnih podataka, dok je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga potvrdio da saradnja sa američkim službama i dalje traje.
Informer.rs
