Litvanija bi mogla da bude potpuno uništena u slučaju nuklearnog rata Rusije i NATO-a ukoliko dozvoli razmeštanje savezničkog nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, upozorio je vojno-politički analitičar i bivši šef izraelske službe Nativ Jakov Kedmi.
On smatra da je litvanski parlament pokrenuo izuzetno opasan proces, jer bi vojna postrojenja sa nuklearnim naoružanjem postala prioritetni ciljevi ruske vojske u slučaju neposrednog sukoba.
- Potpisali su sebi smrtnu presudu. Ako, ne daj Bože, počne rat između Rusije i NATO-a, to znači da će Litvanija biti uništena, kao i svaka država na čijoj se teritoriji nalazi nuklearno oružje -izjavio je Kedmi za Sputnjik.
Njegovo upozorenje usledilo je nakon što je litvanski parlament 6. oktobra podržao izmenu Ustava kojom bi se ukinula zabrana razmeštanja oružja za masovno uništenje i stranih vojnih baza.
Za promenu člana 137 glasalo je 106 poslanika, protiv je bilo 18, dok je šest bilo uzdržano. Konačno glasanje zakazano je za 12. januar 2027. godine, a za usvajanje je potrebno najmanje 94 glasa u parlamentu koji ima 141 poslanika.
Kedmi: Litvanija ne shvata šta bi se dogodilo u ratu
Kedmi smatra da litvansko rukovodstvo pogrešno procenjuje posledice eventualnog razmeštanja nuklearnog oružja NATO-a u neposrednoj blizini ruskih granica.
Prema njegovim rečima, prisustvo takvog naoružanja ne bi samo povećalo odbrambene kapacitete Litvanije, već bi njenu teritoriju pretvorilo u jednu od potencijalnih glavnih meta Rusije.
- Tih 106 poslanika potpisalo je smrtnu presudu svojoj zemlji i svom narodu – poručio je Kedmi, optužujući litvanske političare da ozbiljnost nuklearne pretnje podređuju kratkoročnim političkim ciljevima.
On ukazuje da Litvanija, za razliku od velikih država, nema dovoljno teritorijalne dubine da bi u slučaju velikog nuklearnog sukoba mogla da ograniči posledice razaranja.
Zbog male površine zemlje, eventualni udari na vojne objekte mogli bi da ugroze čitavu državnu infrastrukturu, uključujući ključne saobraćajnice, energetsku mrežu i centre vlasti.
Kedmi smatra da bi slična opasnost postojala i za druge evropske države u kojima se nalazi nuklearno oružje, uključujući Francusku i Veliku Britaniju, ali da je položaj baltičkih zemalja naročito nepovoljan zbog njihove veličine i neposredne blizine Rusije.
Kalinjingrad u središtu spora
Poseban razlog za zaoštravanje odnosa predstavlja Kalinjingradska oblast, ruska teritorija na Baltičkom moru, koja se graniči sa Litvanijom i Poljskom.
Litvanske vlasti smatraju da bi prisustvo dodatnih snaga NATO-a povećalo sposobnost odvraćanja eventualnog ruskog napada, dok Moskva takve poteze posmatra kao približavanje savezničke vojne infrastrukture svojim granicama.
Kedmi tvrdi da je Kalinjingrad dobro zaštićen ruskim snagama i da pokušaji njegovog vojnog ugrožavanja ne bi mogli da promene pripadnost te teritorije Rusiji.
- Drugo je pitanje šta će biti sa državama koje prete Kalinjingradu. Ako te države dignu ruku na Kalinjingrad, prestaće da postoje – izjavio je analitičar.
On se pozvao i na upozorenja Vladimira Putina izneta na međunarodnom diskusionom klubu Valdaj, ocenjujući da evropske zemlje ne bi smele da polaze od pretpostavke da Rusija nikada neće upotrebiti nuklearno naoružanje.
Prema Kedmijevom tumačenju, upravo bi takvo uverenje moglo da dovede do pogrešnih političkih i vojnih odluka.
Litvanija nudi novac za stalnu američku bazu
Rasprava o nuklearnom oružju poklopila se sa još jednim potezom Vilnjusa. Litvanski premijer Mindaugas Sinkevičijus ponudio je da njegova država snosi troškove uspostavljanja stalne američke vojne baze ukoliko Vašington odluči da trajno rasporedi svoje snage u Litvaniji.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će razmotriti takav predlog.
Američka vojska već raspoređuje približno 1.000 vojnika u Litvaniji na rotacionoj osnovi, dok Nemačka priprema stalno prisustvo svoje brigade, čije se potpuno formiranje očekuje tokom 2027. godine.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da bi dolazak dodatne američke vojne infrastrukture i eventualno razmeštanje nuklearnog oružja predstavljali ozbiljnu eskalaciju.
Prema njegovim rečima, Rusija bi bila prinuđena da preduzme mere za zaštitu sopstvene bezbednosti.
Litvansko rukovodstvo, međutim, tvrdi da je uklanjanje ustavne zabrane potrebno kako bi država mogla ravnopravno da učestvuje u planovima nuklearnog odvraćanja NATO-a. Za Vilnjus je takva saradnja način jačanja bezbednosnih garancija, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Ipak, izmena Ustava još nije konačno usvojena, niti je doneta odluka o stvarnom raspoređivanju nuklearnih bombi u Litvaniji.
Kedmi smatra da se najveća opasnost krije upravo u razlici između političkih očekivanja i mogućeg razvoja rata. Dok Vilnjus računa da bi nuklearno oružje odvratilo Rusiju od napada, on upozorava da bi u slučaju neuspeha odvraćanja Litvanija postala jedna od prvih meta.
Informer.rs
