Litvanija je pokrenula postupak izmene Ustava kako bi omogućila razmeštanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, ponudila Sjedinjenim Američkim Državama da finansira izgradnju njihove stalne vojne baze i rasporedila dodatne vojnike na granici sa ruskom Kalinjingradskom oblašću.
Kremlj je upozorio da bi dolazak američkog nuklearnog naoružanja i širenje vojne infrastrukture NATO-a neposredno uz rusku teritoriju izazvali ozbiljnu eskalaciju i primorali Moskvu na protivmere.
Litvanski parlament je 6. oktobra u prvom čitanju podržao ukidanje ustavne zabrane razmeštanja oružja za masovno uništenje. Za promenu člana 137 glasalo je 106 poslanika, protiv je bilo 18, dok je šest bilo uzdržano. Konačno glasanje zakazano je za 12. januar 2027. godine, a za usvajanje je potrebno najmanje 94 glasa u parlamentu koji ima 141 poslanika.
Litvanija otvara vrata američkom nuklearnom oružju
Predsednik litvanskog parlamenta Juozas Olekas izjavio je da postojeća ustavna zabrana ograničava mogućnosti države da učestvuje u zajedničkim planovima odvraćanja NATO-a.
Prema njegovim rečima, Litvanija treba da ukloni pravne prepreke koje nemaju pojedine druge članice Alijanse, kako bi mogla da koristi sve raspoložive mogućnosti za jačanje odbrane.
Promene je podržao i opozicioni lider Laurinas Kasčijunas, koji smatra da Vilnjus ne može da ima jednaku ulogu u savezničkim odbrambenim planovima dok zadržava ograničenja koja ne postoje u drugim baltičkim državama, Poljskoj i Finskoj.
Ministar odbrane Robertas Kaunas pogoršanje bezbednosnih prilika pripisao je Rusiji, ocenivši da do razgovora o razmeštanju nuklearnog oružja verovatno ne bi ni došlo da nije bilo rata u Ukrajini.
Ipak, promena Ustava ne znači da će američke nuklearne bombe automatski biti raspoređene u Litvaniji. Za takvu odluku bio bi potreban poseban dogovor sa državom koja poseduje naoružanje, kao i odgovarajuće političke i vojne pripreme.
Tramp razmatra vojnu bazu, Litvanija nudi da plati sve troškove
Istovremeno sa raspravom o nuklearnom oružju, litvanski premijer Mindaugas Sinkevičijus ponudio je Vašingtonu da njegova država finansira uspostavljanje stalne američke vojne baze.
Predlog je prethodno izneo tokom razgovora sa Trampovim izaslanikom Džonom Kolom, dok je američki predsednik 5. oktobra potvrdio da će razmotriti mogućnost trajnog raspoređivanja američkih vojnika u Litvaniji.
- Svakako ćemo to razmotriti. Poznajem mnogo ljudi u Litvaniji. To su sjajni ljudi – izjavio je Tramp.
Sinkevičijus je potom saopštio da je Litvanija spremna da preuzme finansijske troškove izgradnje baze ukoliko američka administracija donese političku odluku o stalnom vojnom prisustvu.
Sjedinjene Američke Države od 2019. godine raspoređuju u Litvaniji oklopni bataljon sa približno 1.000 vojnika, ali na rotacionoj osnovi. Vilnjus želi da takvo prisustvo postane trajno.
Pored američkih snaga, u Litvaniji se formira i stalna nemačka oklopna brigada, koja bi do kraja 2027. godine trebalo da dostigne punu operativnu sposobnost, sa približno 5.000 vojnika i civilnih pripadnika Bundesvera.
Stotinu vojnika poslato prema Kalinjingradu
Litvanski ministar odbrane Robertas Kaunas odobrio je 7. oktobra raspoređivanje do 100 vojnika radi pomoći graničnoj policiji na granici sa ruskom Kalinjingradskom oblašću.
Angažovanje je počelo 8. oktobra i prvobitno je predviđeno na dve nedelje, uz mogućnost produženja i slanja dodatnih snaga.
Prema saopštenju litvanske vojske, jedinice će učestvovati u patroliranju, kontroli graničnih prelaza i drugim poslovima zaštite granice.
Kaunas je objasnio da su dodatne mere uvedene zbog mogućnosti nove mobilizacije u Rusiji, koja bi, prema proceni litvanskih vlasti, mogla da izazove povećan priliv ruskih državljana koji pokušavaju da izbegnu vojnu službu.
Odluka je doneta i nakon incidenta na granici Letonije i Belorusije, gde je grupa migranata, u pratnji naoružanih maskiranih osoba, pokušala da pređe na teritoriju Letonije. Prema letonskim vlastima, iste osobe kasnije su oštetile električnu opremu i ukrale nadzorne kamere.
Litvansko Ministarstvo odbrane naglasilo je da je angažovanje vojske preventivna mera.
Državni vrh priprema evakuaciju u slučaju rata
Litvanija istovremeno priprema zakonska rešenja koja bi omogućila predsedniku, vladi i parlamentu da nastave rad čak i ako zbog rata budu primorani da napuste Vilnjus.
Savetnik predsednika parlamenta Sauljus Stripejka izjavio je za nacionalni radio LRT da su pripremljene izmene kojima bi vojska i služba za zaštitu državnog rukovodstva dobile precizne obaveze u slučaju evakuacije najviših institucija.
Planovi obuhvataju određivanje rezervnih lokacija na kojima bi predsednik, ministri i poslanici mogli da nastave da obavljaju dužnosti ako prestonica postane nebezbedna.
Parlament je već podržao izmene kojima se pojednostavljuje održavanje sednica u vanrednim okolnostima. Prema predloženim pravilima, tokom mobilizacije Sejm bi se sastajao najmanje jednom nedeljno, a za vreme ratnog stanja najmanje jednom mesečno.
Stripejka je naveo da za sprovođenje ovih mera zasad nije predviđeno dodatno finansiranje, već bi institucije morale da koriste postojeća sredstva.
Informer.rs
