Litvanski parlament napravio je prvi korak ka ukidanju više od tri decenije stare ustavne zabrane razmeštanja oružja za masovno uništenje, uključujući nuklearno oružje.
Za predlog promene Ustava 6. oktobra glasalo je 106 poslanika, 18 je bilo protiv, a šest uzdržano. To je tek prvi od dva obavezna glasanja potrebna za promenu Ustava.
Moskva je gotovo odmah reagovala. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da bi približavanje američke ili NATO vojne infrastrukture ruskim granicama predstavljalo dodatnu eskalaciju napetosti u Evropi.
- Ako se vojna infrastruktura zemlje koja je, praktično, vodeća članica NATO približava našim granicama, to se, naravno, ne može doživeti drugačije nego kao korak ka eskalaciji tenzija – rekao je Peskov.
Prema njegovim rečima, ni eventualna američka vojna baza ni nuklearno oružje u Litvaniji ne bi doprineli stabilnosti i predvidivosti u Evropi, već bi predstavljali “novu značajnu eskalaciju”.
Litvanija još nije odlučila da primi nuklearno oružje
Promena Ustava ne znači automatski da će nuklearno oružje biti postavljeno u Litvaniji. Sada je uklanjanje zabrane tek u proceduri. Da bi ustavna promena bila konačno usvojena, potrebno je još jedno glasanje, a za promenu Ustava u oba glasanja potrebna je podrška najmanje dve trećine svih poslanika, odnosno 94 od ukupno 141 člana Seimasa. Između dva konačna glasanja mora da prođe najmanje tri meseca.
Zašto Litvanija sada menja Ustav?
Litvanija je ustavnu zabranu uvela nakon obnove nezavisnosti od Sovjetskog Saveza. Danas je članica i NATO i Evropske unije i nalazi se na jednoj od najosetljivijih tačaka istočnog krila Alijanse. Na zapadu i jugu graniči se sa ruskom Kalinjingradskom oblašću, dok se na istoku i jugu nalazi Belorusija, bliski ruski saveznik.
Promena dolazi u trenutku kada evropske države ubrzano povećavaju ulaganja u odbranu i preispituju dosadašnje bezbednosne politike zbog rata u Ukrajini i sve većih tenzija između Rusije i NATO.
U pozadini i moguća američka baza
Peskov je litvanski potez povezao i sa idejom američkog predsednika Donalda Trampa o izgradnji američke vojne baze u Litvaniji. Kremlj smatra da bi dodatno prisustvo američke i NATO infrastrukture neposredno uz ruske granice predstavljalo bezbednosni izazov za Moskvu.
Litvanija već godinama ima stalno američko vojno prisustvo. Od 2019. godine u zemlji se rotira američki oklopni bataljon sa oko 1.000 vojnika, čime se održava kontinuitet američkih snaga na litvanskoj teritoriji.
Kalinjingrad postaje još osetljivija tačka
Litvanija je posebno važna za rusku vojnu strategiju zbog geografskog položaja. Između Kalinjingrada i ostatka Rusije nema kopnene teritorijalne veze, dok se ruska eksklava nalazi između članica NATO Litvanije i Poljske.
Istovremeno, preko litvanske teritorije prolazi Suvalki koridor, uski pojas između Poljske i Litvanije koji povezuje baltičke države sa ostatkom NATO teritorije i razdvaja Kalinjingrad od Belorusije.
Informer.rs
