Rusija je pokrenula komercijalni izvoz nafte iz projekta Vostok Oil, najvećeg novog ruskog naftnog projekta od raspada Sovjetskog Saveza.
Prve pošiljke već se ukrcavaju na tankere ledene klase koji će sirovu naftu preko Severnog morskog puta prevoziti ka azijskim tržištima.
Državni naftni gigant Rosnjeft započeo je utovar na novom arktičkom terminalu Buhta Sever. Tanker klase Aframaks „Akademik Gubkin“ i brod klase Panamaks „Valentin Pikul“ već su ukrcali prve količine, dok bi još dva Aframaks tankera, „Vladimir Monomah“ i „Vladimir Vinogradov“, prema podacima o praćenju brodova LSEG-a, trebalo da stignu na utovar narednih dana.
Putin dao znak, nafta krenula ka Arktičkom okeanu
Predsednik Rusije Vladimir Putin zvanično je početkom septembra pustio projekat u rad putem video-veze. Tokom ceremonije otvoren je glavni naftovod kojim je prva nafta potekla prema terminalu Buhta Sever na obali Arktičkog okeana, gde je počeo utovar na tanker „Valentin Pikul“.
- Napravljen je veoma važan korak ka realizaciji projekta Vostok Oil i razvoju nove naftne i gasne provincije od zaista globalnog značaja – rekao je Putin tokom pokretanja projekta.
Za sada su količine daleko manje od maksimalnih ambicija projekta. Prema podacima iz industrije koje prenosi Moskov tajms, tokom početne faze iz Vostok Oila trebalo bi da se izvozi oko 150.000 barela dnevno, odnosno između 500.000 i 700.000 tona mesečno. Najveći deo početne proizvodnje dolaziće sa već razvijenih polja Vankorskog klastera.
Plan je, međutim, mnogo veći. Rosnjeft računa da proizvodnju i izvoz tokom narednih godina naglo poveća, sa ciljem da do 2030. dostigne približno milion barela dnevno. Ukupan dugoročni proizvodni potencijal čitavog projekta procenjuje se na oko dva miliona barela dnevno.
Ispod Tajmira leže desetine milijardi barela
Vostok Oil nije jedno nalazište, već ogroman sistem naftnih polja i infrastrukture na severu Krasnojarskog kraja i području Tajmira.
Rosnjeft navodi da projekat obuhvata 52 licencna područja i 13 naftnih i gasnih polja, među kojima su Vankor, Suzun, Tagul, Lodočnoje, Pajahskoje i Zapadno-Irkinskoje. Zvanična procena kompanije govori o više od šest milijardi tona naftnih resursa.
Prema podacima koji se pozivaju na rusku Saveznu agenciju za mineralne resurse Rosnedra, šira resursna baza projekta procenjuje se na oko 51 milijardu barela, što bi predstavljalo približno petinu ukupnih dokazanih ruskih rezervi koje se procenjuju na oko 220 milijardi barela.
Razmere projekta su takve da ga Rosnjeft godinama predstavlja kao novu naftnu provinciju uporedivu sa najvećim sovjetskim otkrićima u Zapadnom Sibiru.
U Rusiji gotovo da više nema neotkrivenih velikih kopnenih nalazišta slične veličine. Poslednje veliko polje iz državnog fonda neraspodeljenih nalazišta, Erginskoje u Hanti-Mansijskom autonomnom okrugu, sa rezervama od oko 100 miliona tona, dodeljeno je još 2017. godine – takođe Rosnjeftu. Većina kasnije otkrivenih polja svrstava se u znatno manje kategorije.
Projekat težak milijarde dobio ogromne poreske olakšice
Razvoj Vostok Oila zahtevao je izgradnju praktično čitavog sistema od nule – naftovoda, energetskih postrojenja, puteva, terminala, luka i specijalne arktičke flote.
Izvršni direktor Rosnjefta Igor Sečin godinama je od Kremlja tražio posebne poreske uslove kako bi projekat bio ekonomski održiv. Paket poreskih olakšica za arktičku proizvodnju i Vostok Oil procenjivan je na oko 2,6 biliona rubalja tokom više decenija.
Još 2019. Sečin je Putinu predstavio plan prema kojem bi nova arktička zona jednog dana mogla da proizvodi oko dva miliona barela dnevno, ali je istovremeno upozoravao da tako veliki poduhvat ne može da bude realizovan bez velikih poreskih povlastica.
Ključni deo čitave konstrukcije je Buhta Sever, novi terminal na Arktiku iz kojeg će nafta izlaziti direktno na Severni morski put. Time Rosnjeft dobija pravac prema Aziji koji ne zavisi od tradicionalnih izvoznih ruta kroz Crno i Baltičko more.
To je postalo posebno važno poslednjih godina, kada su ruske rafinerije, luke i energetska infrastruktura sve češće meta ukrajinskih napada dronovima. Arktički deo projekta nalazi se više od 3.000 kilometara od ukrajinske granice, što mu daje sasvim drugačiji bezbednosni položaj od postrojenja u evropskom delu Rusije.
Zapadni partneri ušli sa milijardama, pa izašli posle 2022.
Naftna polja na Tajmiru poznata su još iz sovjetskog perioda, ali su zbog ekstremnih klimatskih uslova, nedostatka infrastrukture i ogromnih troškova decenijama ostajala nedovoljno razvijena.
Rosnjeft je Vostok Oil pretvorio u veliki integrisani projekat krajem prethodne decenije, a u prvoj fazi uspeo je da privuče i velike zapadne trgovce.
Trafigura je krajem 2020. kupila 10 odsto projekta, dok je konzorcijum predvođen Vitolom 2021. preuzeo još pet odsto.
Posle početka specijalne vojne operacije i uvođenja zapadnih sankcija situacija se potpuno promenila. Trafigura je u julu 2022. prodala svojih 10 odsto hongkonškoj kompaniji Nord Axis, dok je Vitol krajem iste godine izašao iz svog udela i prodao ga kompaniji Fossil Trading iz Dubaija.
Britanski BP, koji nije imao direktan udeo u Vostok Oilu, već veliki manjinski paket u samom Rosnjeftu, takođe je 2022. najavio povlačenje iz ruskog naftnog giganta.
Amerikanci pokušali da zakoče projekat
Novi udar stigao je u januaru 2025. godine, kada su Sjedinjene Američke Države proširile sankcije na ruski energetski sektor.
Američki Stejt department tada je direktno sankcionisao kompaniju Vostok Oil, uz obrazloženje da Vašington želi da uspori ili zaustavi dalju izgradnju projekta i ograniči njegovu sposobnost da rusku naftu plasira na međunarodna tržišta. Istovremeno je američko Ministarstvo finansija sankcionisalo RN-Vankor, kompaniju povezanu sa naftnim operacijama u okviru ovog sistema.
Uprkos tome, projekat je posle višegodišnjih kašnjenja stigao do prve komercijalne nafte.
Za Moskvu je zato početak izvoza iz Buhta Severa mnogo više od puštanja još jednog nalazišta u rad. Rusija prvi put dobija veliki novi izvor nafte na dubokom Arktiku, sa sopstvenim terminalom i direktnom pomorskom rutom prema Aziji, dok Rosnjeft planira da od sadašnjih 150.000 barela dnevno tokom narednih godina napravi izvoznu arteriju kapaciteta od milion barela dnevno.
Informer.rs
