Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je novi paket sankcija protiv Rusije kojim Bela kuća dobija široka ovlašćenja da uvede carine do 100 odsto državama koje kupuju najveće količine ruske nafte i gasa ili pomažu Moskvi da zaobiđe postojeća ograničenja.
Bela kuća potvrdila je 18. septembra da je Tramp potpisao zakon pod nazivom „Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026“, kojim se proširuju zakonske sankcije, zabrane i mogućnost uvođenja novih carina Rusiji i njenim trgovinskim partnerima.
Novi zakon direktno pogađa ruski energetski i odbrambeni sektor, banke i druge finansijske institucije, ruske zvaničnike i oligarhe, članove njihovih porodica, kao i takozvanu flotu iz senke, odnosno tankere i druga plovila koja se koriste za izvoz energenata i zaobilaženje sankcija.
Carine do 100 odsto za najveće kupce
Najvažniji deo zakona, međutim, izlazi daleko izvan same Rusije.
Tramp dobija mogućnost da uvede ciljane carine do 100 odsto na robu iz pet država koje kupuju najveće količine ruske sirove nafte, pet najvećih kupaca ruskog prirodnog gasa, kao i pet država koje u najvećoj meri omogućavaju zaobilaženje sankcija na rusku naftu.
Time Vašington dobija mehanizam kojim može da izvrši direktan ekonomski pritisak na države koje nastavljaju energetsku trgovinu sa Moskvom. Kina i Indija već su se našle u centru rasprave o primeni novih mera zbog obima kupovine ruskih energenata, dok bi se pod udarom mogle naći i druge velike mušterije Rusije ukoliko ispune kriterijume propisane zakonom.
To znači da zakon ne uvodi automatski carinu od 100 odsto na svu robu iz Kine, Indije ili Turske samim potpisivanjem. On američkom predsedniku daje zakonski instrument da takve carine uvede državama koje budu obuhvaćene propisanim kategorijama.
Američki Kongres predvideo je i izuzetak za zemlje koje kupuju manje od 15 odsto ukupnog ruskog izvoza prirodnog gasa i istovremeno preduzimaju značajne korake da dodatno smanje te količine. Predsednik može i da odustane od pojedinih sankcija, ograničenja ili carina ukoliko Kongresu obrazloži da je takav potez u nacionalnom interesu SAD.
Na meti banke, oligarsi i „flota iz senke“
Zakon predviđa primarne i sekundarne sankcije protiv ruskih zvaničnika, oligarha i članova njihovih porodica, kao i protiv stranih državljana i kompanija koje učestvuju u poslovima obuhvaćenim američkim merama.
Posebno su navedene ruske banke i druge finansijske institucije, dok se sankcije proširuju i na rusku „flotu iz senke“, kao i na strana lica i brodove koje ruska država koristi za zaobilaženje postojećih sankcija.
Cilj autora zakona je da se smanje prihodi koje Rusija dobija od izvoza energenata, ali mehanizam koji je izabran istovremeno otvara mogućnost američkog trgovinskog udara na velike ekonomije koje nastavljaju poslovanje sa Moskvom.
Predstavnički dom usvojio je zakon sa 262 glasa za i 159 protiv, dok je prethodno u Senatu prošao sa 86 prema 11. Paket je mesecima bio predmet spora upravo zbog širokih ovlašćenja koja daje predsedniku SAD u oblasti carina.
Deo demokrata protivio se zakonu zbog bojazni da bi predsednik mogao da koristi nova ovlašćenja i protiv američkih saveznika, dok su pristalice tvrdile da je cilj da se zemlje koje kupuju ruske energente primoraju da preispitaju obim trgovine sa Moskvom.
Paket je nazvan po pokojnom republikanskom senatoru Lindziju Grejemu, jednom od njegovih glavnih autora. Zakonom je istovremeno za još pet godina produžen postojeći američki režim sankcija Iranu.
Potpisivanjem zakona Vašington je tako dobio jedan od najširih instrumenata za sekundarni pritisak na rusku energetsku trgovinu: mere više nisu ograničene samo na ruske kompanije i pojedince, već mogu direktno da pogode i robu država koje nastavljaju veliku kupovinu ruske nafte i gasa ili učestvuju u zaobilaženju sankcija.
Informer.rs
