Pokušaji da se omete glasanje na parlamentarnim izborima u Rusiji već su počeli, a Moskva beleži napade dronovima na objekte izborne infrastrukture, masovno širenje dezinformacija i pritiske na biračka mesta u inostranstvu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Njena izjava stigla je prvog dana trodnevnog glasanja za novi saziv Državne dume, koje traje od 18. do 20. septembra, uz još više od 2.200 izbora različitog nivoa širom zemlje.
- Često pitaju da li može biti provokacija. One već traju. I na teritoriji naše zemlje – sve do napada ukrajinskim dronovima na biračka mesta, ogromnog talasa dezinformacija i pokušaja da se na različite načine utiče na tok glasanja – rekla je Zaharova.
Dron pogodio zgradu izborne komisije, predsednica komisije poginula
Upozorenje nije stiglo bez konkretnih incidenata.
Još 11. septembra bespilotna letelica pogodila je zgradu u Samarskoj oblasti u kojoj se nalazila teritorijalna izborna komisija. Prema podacima Centralne izborne komisije Rusije, deo zgrade je razoren, popucali su zidovi i vrata i izbijena su stakla, ali žrtava nije bilo. Glasački listići i izborni materijal ostali su neoštećeni.
Još teži incident dogodio se 15. septembra u Zaporoškoj oblasti. Ruski Istražni komitet saopštio je da je predsednica jedne lokalne izborne komisije Jelena Astanina poginula u napadu bespilotnih letelica na selo Oktjabrsko. Zbog napada je otvoren krivični postupak za terorizam.
Predsednica CIK-a Ela Pamfilova još početkom nedelje upozorila je da se broj napada na izborni sistem i njegovu infrastrukturu ubrzano povećava.
Prema njenim rečima, ruske vlasti beleže pretnje članovima komisija, pokušaje napada na automatizovane informacione sisteme, kao i direktne udare na objekte u kojima se nalaze izborne komisije.
CIK tvrdi da je već zaustavio sajber-napad
Pritisak se, prema Moskvi, ne završava na fizičkim napadima.
CIK je 17. septembra saopštio da je sprečen pokušaj kompromitovanja sistema GAS „Vibori“ i platforme za daljinsko elektronsko glasanje. Pamfilova je rekla da je cilj bio da se izazove sumnja u funkcionisanje elektronskog sistema neposredno pred početak izbora.
Daljinsko elektronsko glasanje ove godine organizovano je u 33 ruska regiona, uključujući Moskvu. Za tu mogućnost prijavilo se više od četiri miliona birača.
CIK je još ranije upozorio i da tokom izbora mogu biti privremeno ograničeni mobilni internet i druge komunikacije ukoliko bezbednosna situacija to bude zahtevala.
Pamfilova je tada poručila da takve prekide treba posmatrati kao deo bezbednosnih mera, navodeći da izborni sistem može da funkcioniše i u uslovima ograničenog pristupa mreži.
Građani koji su se prijavili za elektronsko glasanje, ali zbog tehničkih ili komunikacionih problema ne uspeju da glasaju preko interneta, mogu pod određenim uslovima da dobiju papirni glasački listić na biračkom mestu.
Moskva upozorava i na probleme u inostranstvu
Zaharova tvrdi da se pritisak ne beleži samo unutar Rusije.
Prema njenim rečima, pojedine zapadne države pokušavaju da sa sebe skinu odgovornost za bezbedan pristup ruskih građana biračkim mestima u inostranstvu, dok rusko Ministarstvo spoljnih poslova govori i o „direktnim informacionim napadima“.
Rusija je prethodno slala diplomatske note državama u kojima se organizuje glasanje i tražila garancije za bezbednost birača, ali Zaharova je 17. septembra rekla da Moskva na veliki broj tih zahteva nije dobila odgovor.
Za glasanje ruskih državljana u inostranstvu organizovana su ukupno 333 biračka mesta u 152 zemlje. Do 16. septembra, u okviru prevremenog glasanja, glasalo je oko 14.000 birača u 28 država.
Tri dana glasanja pod pojačanim merama
Izbori za deveti saziv Državne dume održavaju se tokom tri dana, od 18. do 20. septembra. Istovremeno se širom Rusije održava više od 2.200 regionalnih i lokalnih izbornih kampanja, na kojima se bira ukupno oko 20.700 poslanika i drugih funkcionera.
U oblastima koje ruske vlasti smatraju posebno ugroženim formirano je i 177 dodatnih biračkih mesta van matičnih regiona, za više od 296.000 birača.
Informer.rs
