Nemačka je potrošila 50,4 milijarde evra na ublažavanje energetske krize koja je usledila posle sloma dotadašnjeg modela zasnovanog na jeftinom ruskom gasu.
Reč je samo o direktnim izdacima saveznog budžeta za zaštitu građana, kompanija i energetskog tržišta. U račun nisu uključeni troškovi novih LNG terminala, dugoročno skuplja energija niti gubici nemačke industrije, zbog čega ekonomisti upozoravaju da je stvarna cena znatno veća.
Podatak od 50,4 milijarde evra objavljen je nakon odgovora nemačkog Ministarstva finansija na poslanički upit Zelenih, a o njemu su izvestili Zidojče cajtung i Bild.
To je približno 600 evra po svakom stanovniku Nemačke.
Milijarde otišle na račune za struju i gas
Najveći pojedinačni trošak bila je državna kočnica cena električne energije, koja je saveznu kasu koštala 16,3 milijarde evra. Za ograničavanje cena gasa izdvojeno je još 14,3 milijarde, dok je jednokratna pomoć za račune za gas iz decembra 2022. koštala oko 8,5 milijardi evra.
Više od šest milijardi evra otišlo je i na energetske dodatke penzionerima. Ministarstvo finansija ukupno navodi 27 različitih mera kojima je država pokušavala da amortizuje energetski šok.
Ni taj zbir nije potpun. U njega, između ostalog, nisu uračunati izgubljeni poreski prihodi zbog privremenog smanjenja PDV-a na gas, kao ni puni troškovi izgradnje infrastrukture za uvoz tečnog prirodnog gasa.
Pre rata u Ukrajini Rusija je pokrivala više od polovine nemačkih potreba za prirodnim gasom. Taj model je tokom 2022. praktično nestao, a Berlin je u kratkom roku morao da traži nove dobavljače i gradi LNG terminale.
Nemačka danas gas u velikoj meri dobija iz Norveške i preko LNG infrastrukture, ali po znatno drugačijoj cenovnoj strukturi nego u vreme dugoročnih ruskih isporuka.
Vajdel: Jeftina ruska energija bila je tajna nemačkog uspeha
Kopredsednica Alternative za Nemačku Alis Vajdel upravo energetsku politiku Berlina predstavlja kao jedan od glavnih uzroka slabljenja nemačke industrije.
- Jeftina energija iz Rusije bila je tajna uspeha ‘Made in Germany’. Moramo da je vratimo – rekla je Vajdel u junu za Rojters.
Liderka AfD tvrdi da je gubitak ruskih energenata vratio nemačku privredu godinama unazad.
- Izgubljene su stotine hiljada radnih mesta. Postali smo zavisni od Sjedinjenih Država, koje nam energiju prodaju po mnogo višim cenama – rekla je Vajdel.
Energetski šok pogodio je upravo ono na čemu je decenijama počivao nemački industrijski model – obilnu i relativno jeftinu energiju za hemijsku, automobilsku, metaluršku i drugu energetski intenzivnu proizvodnju.
Rojters navodi da se nemačka industrija još nije potpuno oporavila od skoka troškova koji je usledio posle gubitka ruskog gasa, dok je uklanjanje jeftine ruske energije postalo jedan od glavnih strukturnih problema najveće evropske ekonomije.
Skuplja struja gura birače ka AfD
Ekonomska cena energetske krize sada ima i političku posledicu.
Istraživanje „Političke posledice energetskih cenovnih šokova“, koje su objavili istraživači CESifo instituta, pokazalo je direktnu vezu između naglog povećanja računa za struju i podrške AfD.
Građani čiji su računi porasli više od srednje vrednosti bili su čak 7,5 procentnih poena skloniji da podrže Alternativu za Nemačku. Efekat nije brzo nestao, već se zadržao i nakon prvobitnog cenovnog udara.
Istraživači posebno ukazuju na istok zemlje, gde su cene energije snažnije porasle, a AfD poslednjih godina beleži neke od svojih najboljih rezultata.
To se sada vidi i na biračkim mestima.
AfD je na izborima u Saksoniji-Anhalt 6. septembra osvojila 43,8 odsto glasova, dok je Hrišćansko-demokratska unija kancelara Fridriha Merca ostala na samo 17,2 odsto.
Na saveznom nivou situacija za vladajući blok nije mnogo bolja. Prosek najnovijih anketa stavlja AfD na oko 28 odsto podrške, ispred CDU/CSU sa približno 20,5 odsto.
Tako se odluka o odvajanju od ruskih energenata, prvobitno predstavljena kao bezbednosna i geopolitička nužnost, četiri godine kasnije vraća Berlinu kroz nekoliko problema odjednom – desetine milijardi evra državnih troškova, skuplju energiju, slabiju konkurentnost industrije i sve snažniji politički revolt birača.
Informer.rs
