Evropa bi, ukoliko nastavi da povećava sposobnost Ukrajine za napade duboko unutar Rusije, mogla da se suoči sa trenutkom kada će Moskva uzvratiti direktnim udarima na ciljeve u Nemačkoj i drugim državama NATO-a, upozorio je penzionisani brigadni general Bundesvera Erih Vad.
Njegova poruka evropskim političarima praktično je nedvosmislena – Rusija je, prema njegovoj proceni, do sada pokazivala veliko uzdržavanje, ali niko ne bi trebalo da računa da će takvo stanje trajati godinama dok se domet i broj sredstava kojima Ukrajina može da napada rusku teritoriju neprekidno povećavaju.
- Ruska reakcija na napade duboko unutar Rusije neće se odnositi samo na Ukrajinu. Doći će dan kada će izvesti odmazdne udare na Evropu, na Nemačku – rekao je Vad u emisiji „Markus Lanc“ na ZDF-u.
Nekadašnji vojni savetnik kancelarke Angele Merkel smatra da bi nastavak sadašnje politike mogao Evropu da odvede pravo u direktan sukob sa Rusijom.
Kao vojni stručnjak, to me ozbiljno brine: ako ovako nastavimo, završićemo u ratu sa Rusijom -upozorio je Vad.
„Mogu da dođu i rakete na Nemačku“
Posebno opasnim smatra sve veće ukrajinske mogućnosti za takozvane duboke udare po ciljevima stotinama kilometara unutar Rusije.
Velika Britanija najavila je da će Ukrajini tokom ove godine isporučiti najmanje 120.000 bespilotnih letelica, što je najveći britanski paket dronova od početka rata. Među njima će biti hiljade dalekometnih udarnih dronova, ali i izviđački, logistički i pomorski sistemi.
Vad tvrdi da je Moskva već reagovala na činjenicu da u razvoju pojedinih sistema namenjenih Ukrajini učestvuju i evropske, uključujući nemačke kompanije.
- Rusi su reagovali i utvrdili da na tim dronovima rade i nemačke kompanije. Već su pomenuli imena. Minhen je, na primer, centar odbrambene industrije i rekli su da takva mesta sada ulaze u njihovo planiranje ciljeva – naveo je Vad.
Upravo tu vidi jednu od najopasnijih tačaka sadašnje eskalacije.
Prema njegovom scenariju, ruska odmazda ne bi nužno počela velikom kopnenom invazijom na neku članicu NATO-a. Mnogo realnijim smatra ograničene udare na objekte koje Moskva smatra direktno povezanim sa ukrajinskim ratnim naporima – fabrike odbrambene industrije, logističku infrastrukturu i druge objekte koji učestvuju u snabdevanju Kijeva.
To je, naglašava, scenario koji bi mogao da pokrene lanac akcije i reakcije iz kojeg bi se Evropa veoma teško izvukla.
„Mislite da bi Amerika ovo trpela?“
Vad položaj Rusije poredi sa hipotetičkom situacijom u kojoj bi Moskva i Peking pomagali nekoj latinoameričkoj državi da redovno izvodi napade duboko unutar teritorije Sjedinjenih Američkih Država.
Njegov argument je da Vašington tako nešto ne bi tolerisao godinama bez direktne reakcije.
Sličnu analogiju koristio je i ranije, kada je američkim sagovornicima govorio da zamisle Meksiko u vojnom savezu sa Rusijom, ruske i kineske baze u neposrednoj blizini SAD i stalne vojne manevre u Meksičkom zalivu.
U slučaju sadašnjeg rata, Vad smatra malo verovatnim da će ruski predsednik Vladimir Putin, suočen sa sve većim mogućnostima Ukrajine za napade po ruskoj teritoriji, jednostavno odustati i „podići belu zastavu“.
Prema njegovoj proceni, upravo suprotno – što duže takvo stanje traje, raste verovatnoća da će Moskva odlučiti da odgovori izvan teritorije Ukrajine.
Upozorenje da Rusija može da testira NATO do 2029? Vad kaže – možda i ranije
U nemačkoj vojnoj i političkoj javnosti već duže se govori o procenama da bi Rusija do kraja ove decenije mogla da bude sposobna da vojno testira NATO.
Vad smatra da opasnost može da nastupi mnogo ranije, ali iz drugog razloga – ne zbog unapred planiranog velikog ruskog napada na Zapad, već zbog nekontrolisane eskalacije sadašnjeg rata.
Kada je pomenuto upozorenje nemačkog vojnog vrha da bi Rusija mogla da testira Alijansu najkasnije do 2029. godine, Vad je odgovorio:
- Počeće ranije ako ovako nastavimo.
Njegov scenario rata zato ne liči na 1941. godinu, sa ogromnim oklopnim kolonama koje prelaze granice evropskih država.
Pre bi, smatra, ličio na ono što se danas vidi u Ukrajini – raketni i bespilotni udari na određene vojne, industrijske i infrastrukturne ciljeve, prekidi funkcionisanja delova zemlje i, u krajnjem slučaju, raseljavanje stanovništva iz pogođenih područja.
„Ako dođe do evropskog rata, vodiće se kod nas“
Za Nemačku je takav scenario, prema Vadu, potpuno neprihvatljiv.
On podseća da je zemlja već jedan od glavnih logističkih centara NATO-a u Evropi, preko kojeg bi u eventualnom velikom sukobu prolazili vojska, municija i oprema prema istočnom krilu Alijanse.
- Mi smo prostor za razmeštanje NATO-a, logističko čvorište NATO-a. Ako dođe do evropskog rata, on će se voditi u našoj zemlji – rekao je Vad.
Zbog toga odbacuje ideju da evropska bezbednost može da se zasniva isključivo na sve većim isporukama oružja i odvraćanju, bez istovremenih kanala za razgovore sa Moskvom.
Vad podseća da je čak i tokom Hladnog rata NATO kombinovao vojnu snagu sa kontrolom naoružanja, pregovorima i direktnim kanalima sa Sovjetskim Savezom.
Njegov predlog je da nemački kancelar Fridrih Merc ponovo uspostavi političke kanale sa Kremljom i da Evropa konačno pokuša da dobije sopstveno mesto u pregovorima o završetku rata, umesto da njena uloga bude svedena na finansiranje i naoružavanje Ukrajine.
Informer.rs
