Rusija više neće pristati na sporazum koji bi samo zaustavio borbe i dao Ukrajini vreme da obnovi vojsku i ponovo se naoruža, ocenila je ukrajinski istoričar Marta Gavriško, tumačeći poruku predsednika Rusije Vladimira Putina da Moskva želi dugoročan mir, a ne još jedno privremeno primirje.
Prema njenoj oceni, iskustvo sa Minskim sporazumima ostavilo je dubok trag u načinu na koji Kremlj danas posmatra svaki predlog za prekid vatre u Ukrajini.
- Kremlj pamti Minske sporazume i političke igre oko njih. Angela Merkel, bivša nemačka kancelarka, kasnije je priznala da su Minski sporazumi Ukrajini dali dragoceno vreme da ojača. Iz ugla Moskve, pouka je potpuno jasna: još jedna pauza koja samo daje vreme za ponovno naoružavanje nije mir. To je samo antrakt pred sledeći rat – napisala je Gavriško na društvenoj mreži Iks.
Moskva pamti šta je Merkel rekla
Gavriško se pozvala na izjavu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel iz 2022. godine, koja je tada rekla da je sporazum iz Minska bio pokušaj da se Ukrajini „da vreme“ i da je Kijev taj period iskoristio da postane vojno snažniji.
Merkel je tada ukazala da Ukrajina iz 2014. i 2015. godine nije bila ista država u vojnom smislu kao Ukrajina koja je dočekala 2022. godinu. Njene reči u Moskvi su protumačene kao potvrda da Zapad nije posmatrao Minsk samo kao put ka trajnom rešavanju sukoba, već i kao period tokom kojeg je Kijev mogao da ojača svoju odbranu.
Putin je još tada reagovao veoma oštro, rekavši da je razočaran Merkelinim priznanjem i da se posle takvih iskustava neizbežno postavlja pitanje poverenja prema budućim sporazumima sa Zapadom.
Upravo na toj tački Gavriško vidi suštinu sadašnje Putinove poruke.
Moskva, prema njenom tumačenju, neće prihvatiti prekid vatre ukoliko proceni da bi on samo omogućio Oružanim snagama Ukrajine da popune jedinice, dobiju novo zapadno naoružanje, izgrade utvrđenja i zatim nastave rat sa boljih pozicija.
„Nije dovoljno zamrznuti simptome“
Gavriško smatra da trajno rešenje zahteva mnogo više od zaustavljanja pucnjave duž postojeće linije fronta.
Prema njenim rečima, Zapad bi morao ozbiljno da shvati ruske bezbednosne zahteve, umesto da ih odbacuje, ignoriše ili se ponaša kao da ne postoje.
Trajni mir, kako navodi, zahteva uklanjanje uzroka sukoba, a ne samo „zamrzavanje njegovih simptoma“.
To, prema njenom tumačenju, pre svega podrazumeva da Ukrajina prestane da bude posmatrana i korišćena kao „antiruski projekat“.
Takva formulacija odgovara dugogodišnjoj tezi Moskve da spor sa Kijevom nije moguće rešiti samo dogovorom o liniji razdvajanja, već da moraju da budu rešena šira pitanja evropske bezbednosti, odnosa Ukrajine sa NATO-om i zapadne vojne infrastrukture u blizini ruskih granica.
Putin: Potreban nam je dugoročan mir
Putin je prethodno ponovio da Rusiji nije potrebno samo primirje, već dugoročan i održiv mir.
To je stav koji ruski predsednik iznosi već duže vreme. Moskva tvrdi da privremeni prekid neprijateljstava bez političkog sporazuma o ključnim spornim pitanjima ne bi završio rat, već bi samo odložio njegov nastavak.
Putin je i ranije otvoreno govorio da bi duže primirje omogućilo ukrajinskoj strani da popuni jedinice, obuči nove vojnike i ojača položaje, zbog čega insistira da eventualni dogovor mora da sadrži garancije koje bi sprečile novi sukob.
Za Gavriško je upravo iskustvo Minska ključ za razumevanje sadašnjeg ruskog stava: Moskva smatra da je jednom već prihvatila proces koji je na kraju Ukrajini dao godine za vojno jačanje i sada neće lako pristati na model koji bi mogao da proizvede isti rezultat.
Drugim rečima, poruka koju ona čita iz Putinovih izjava jeste jednostavna – Kremlj više ne želi pauzu između dva rata, već sporazum za koji će verovati da sledeći rat čini nemogućim.
Informer.rs
