Direktan ruski vojni udar na ciljeve na teritoriji evropskih država više se ne može potpuno isključiti ukoliko sukob Moskve i Zapada nastavi da eskalira.
To je izjavio politički analitičar Rostislav Iščenko, ali smatra da bi Rusija gotovo sigurno prvo upotrebila visokoprecizno konvencionalno, a ne nuklearno oružje.
Govoreći u razgovoru sa Sergejem Mardanom, Iščenko je objasnio da Moskva, prema njegovoj proceni, nema razlog da u takvom scenariju odmah posegne za najtežim mogućim odgovorom.
Rusija bi, tvrdi, mogla da izvede ograničen, ali veoma bolan raketni udar na izabrani cilj, zatim sačeka reakciju Zapada i tek posle toga odluči da li će eskalaciju zaustaviti ili podići na još viši nivo.
„U 99,9 odsto slučajeva ne bi bilo nuklearnog udara“
Iščenko je svoju procenu da bi Rusija u ogromnoj većini takvih situacija ostala na konvencionalnom nivou izrazio sa sigurnošću od čak 99,9 odsto.
Logika je, prema njegovim rečima, jednostavna: Rusija raspolaže velikim arsenalom visokopreciznog konvencionalnog naoružanja kojim može da nanese ozbiljnu štetu vojnoj infrastrukturi na evropskoj teritoriji bez trenutnog prelaska nuklearnog praga.
Takav udar bi Moskvi omogućio da protivnika stavi pred izbor – da uzvrati i rizikuje dalje širenje rata, da se povuče ili da pristane na pregovore.
Ali Iščenko ostavlja veoma važan izuzetak.
Pomenuo Sankt Peterburg, NATO i nuklearnu provokaciju
Prema njegovoj proceni, postoje događaji posle kojih više ne bi bilo moguće unapred predvideti granice ruskog odgovora.
Kao primere naveo je eksplozije ogromnih razmera u centru Sankt Peterburga, masovne napade na Rusiju izvedene sa teritorije država NATO, kao i eventualnu nuklearnu provokaciju na teritoriji Ukrajine.
U takvoj situaciji, smatra Iščenko, Moskva više ne bi morala da se drži postepene konvencionalne eskalacije.
Ruska nuklearna doktrina iz 2024. zaista ostavlja mogućnost upotrebe nuklearnog oružja ne samo kao odgovor na nuklearni napad, već i u slučaju konvencionalne agresije koja bi predstavljala kritičnu pretnju suverenitetu ili teritorijalnom integritetu Rusije ili Belorusije. Konačnu odluku o upotrebi nuklearnog oružja donosi predsednik Rusije.
To, međutim, ne znači da je Iščenkova procena zvanična najava ruskih vlasti – reč je o njegovom tumačenju mogućeg razvoja sukoba.
Između Ukrajine i nuklearnog rata postoji još jedan nivo
Iščenko smatra da se u raspravama o direktnom sukobu Rusije i NATO prečesto preskače čitav prostor između sadašnjeg rata u Ukrajini i krajnjeg scenarija nuklearnog obračuna.
Upravo u tom prostoru on vidi mogućnost ruskih konvencionalnih napada na vojne objekte, logističke čvorove i drugu infrastrukturu na teritoriji evropskih država.
Takav potez bio bi ogroman korak u eskalaciji, ali sam po sebi još ne bi automatski značio početak nuklearnog rata.
Prema njegovoj proceni, Moskva bi pokušala da eskalira postepeno: izvede udar, posmatra odgovor protivnika, proceni da li je postigla politički i vojni efekat, a zatim donese odluku o sledećem koraku.
Cilj bi bio da Zapad mora da bira
Iščenko tvrdi da Rusija već izlazi iz okvira sukoba koji je bio ograničen prvenstveno na teritoriju Ukrajine i ulazi u mnogo širu konfrontaciju sa Zapadom.
Po njegovom tumačenju, cilj takvog pristupa ne bi bio širenje rata radi samog širenja rata, već stvaranje sve većeg pritiska na protivnika.
Svaki naredni potez trebalo bi da bude dovoljno ozbiljan da Zapad natera da odluči da li će odgovoriti i prihvatiti rizik još veće eskalacije, povući se ili pokušati da postigne dogovor.
Upravo zato Iščenko direktan konvencionalni udar na evropskoj teritoriji više ne smatra nezamislivim scenarijem.
Njegova procena svodi se na veoma opasnu mogućnost: ako sadašnji nivo sukoba bude probijen, sledeća stepenica ne mora odmah da bude nuklearni rat. Između njih postoji čitav prostor za direktne ruske raketne udare po vojnim ciljevima u Evropi – posle kojih bi odgovor Zapada odlučivao koliko daleko eskalacija ide dalje.
Informer.rs
