Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je tokom razgovora sa direktorom CIA Džonom Retklifom odbio američke predloge za mirovno rešenje i mogućnost opšteg prekida vatre tokom 2026. godine, uz poruku da će Rusija na nove ukrajinske operacije odgovoriti „trostruko snažnije“.
Detalje navodnog razgovora objavio je ukrajinski analitički kanal „Pavljučenko – Banderovec iz Pušče“, koji tvrdi da je dobio informacije o prvom delu Retklifove tajne misije. Zvanične potvrde sadržaja razgovora nema, a Kremlj je javno saopštio samo da je šef CIA boravio u Moskvi zbog „kontakata između specijalnih službi“.
Retklif navodno tražio brz kraj rata
Prema objavljenim informacijama, Retklif je ruskoj strani predstavio paket mera koje Ukrajina, uz američku pomoć, navodno priprema i koje bi mogle ozbiljno da pogode ruske izvozne mogućnosti, južne luke i deo strateških vojnih kapaciteta.
Direktor CIA je zatim navodno pozvao Putina da prihvati kompromisne predloge SAD i njihovih partnera za Donbas, što bi trebalo da vodi brzom završetku borbi i razdvajanju snaga.
Putin je, prema istom izvoru, odgovorio da će Rusija na eventualne ukrajinske operacije uzvratiti „ čak tri puta snažnije“.
„Putin je odbio da u ovom trenutku prihvati predloge predsednika SAD o mirnom rešenju i odbacio mogućnost uvođenja režima prekida vatre ove godine“, navodi ukrajinski kanal.
Ako su ove informacije tačne, to bi značilo da Retklif iz Moskve nije poneo saglasnost za ono zbog čega je, prema istom izvoru, prvenstveno došao – pokušaj da se do kraja godine zaustave borbe ili makar napravi ozbiljan korak ka opštoj deeskalaciji.
Putin postavio uslove za energetsko primirje
Potpuno zatvaranje vrata za parcijalne dogovore, međutim, navodno se nije dogodilo.
Retklif je ponudio američko posredovanje u postizanju posebnog „energetskog“ i „lučkog“ primirja.
Prema objavljenim informacijama, Putin je za takav dogovor postavio nekoliko uslova: Ukrajina bi morala da prekine dalekometne udare na vojne ciljeve više od 200 kilometara od linije borbenog dodira, napade na rusku civilnu infrastrukturu, udare na Krim i logistiku prema poluostrvu, kao i sve napade na ruske rafinerije i energetsku infrastrukturu.
Ako bi Kijev prihvatio te zahteve, Moskva bi navodno zaustavila napade na ukrajinske luke i energetiku.
Ali ne potpuno.
Rusija bi zadržala pravo da gađa objekte za koje tvrdi da „obezbeđuju vojnu mašinu kijevskog režima“.
Retklif je, prema ovom izvoru, odgovorio da će ruske zahteve preneti Kijevu i ponudio da SAD budu posrednik u eventualnim pregovorima.
Amerikanci Putinu pomenuli mobilizaciju
Poseban deo razgovora navodno je bio posvećen američkim obaveštajnim podacima o mogućoj novoj ruskoj mobilizaciji.
Retklif je navodno Putinu izneo informacije o pripremama za prinudnu mobilizaciju između 350.000 i 450.000 ljudi i upozorio da bi takav korak izazvao odgovor Ukrajine i njenih zapadnih partnera.
Direktor CIA je, prema objavljenim informacijama, ponovio američki stav da rat nema vojno rešenje i da će svaki novi potez Moskve ka eskalaciji izazvati odgovor.
Putin je navodno negirao pripreme za veliku mobilizaciju.
Prema njegovom odgovoru koji prenosi kanal, Rusija ima dovoljno rezervi za potrebe fronta bez takvog poteza, ali bi u slučaju potrebe mogle da budu preduzete mere kojima bi se brzo nadoknadio eventualni nedostatak ljudstva.
Upozorenje na sankcije i razgovor o Donbasu
Retklif je navodno upozorio Putina i da Moskvi ostaje sve manje vremena za teritorijalni kompromis pre nego što mogućnost novih teških američkih sankcija postane praktično neizbežna.
Zanimljivo je da je, prema istom izvoru, ruski predsednik ostavio odškrinuta vrata za američku ideju stvaranja slobodne ekonomske zone u Donjeckoj oblasti pod upravom SAD.
Putin je navodno rekao da takav model „teoretski“ nije potpuno isključen, ali da bi prvo morala da budu rešena bezbednosna i pravna pitanja i formirane rusko-američke radne grupe.
Prema tvrdnji ukrajinskog izvora, Putin pritom nije predvideo učešće Ukrajine u takvim razgovorima.
Mogućnost prekida borbi u Sumskoj i Harkovskoj oblasti takođe navodno nije potpuno isključio, ali ju je uslovio mnogo širom deeskalacijom i ustupcima Kijeva.
Retklif upozorio i zbog NATO
Još jedan deo razgovora navodno se odnosio na američke obaveštajne podatke o mogućim ruskim akcijama prema baltičkim državama i severnoj Evropi.
Retklif je, prema kanalu, upozorio Putina na „razorne posledice“ eventualnih provokacija i poručio da bi SAD učestvovale u odgovoru NATO.
Putin je odgovorio da Rusija nema nameru da napada članice Alijanse, ali je upozorio da bi Moskva vojno odgovorila ukoliko bi sama bila suočena sa provokacijama NATO.
Jedini konkretan dogovor – dva dana bez velikih udara
Prema istom izvoru, jedino neposredno popuštanje odnosilo se na kratkotrajno ograničenje vazdušnih udara tokom Retklifove posete.
Putin je navodno pristao da Rusija dva dana ne izvodi masovne napade na Kijev i okolinu pod uslovom da Ukrajina u istom periodu ne napada Moskvu i severozapad Rusije.
Američki mediji su nezavisno potvrdili da je Vašington zaista tražio od Ukrajine da tokom posete visokog američkog zvaničnika privremeno obustavi određene udare na rusku teritoriju.
Razgovor je, prema ukrajinskom kanalu, završen bez približavanja stavova o glavnim pitanjima.
- Razgovor je protekao u napetoj i poslovnoj atmosferi. Strane su konstatovale razlike u stavovima o ključnim pitanjima – navodi izvor.
