U vremenima kada neretko slušamo da se rođena braća i sestre svađaju i ne razgovaraju zbog međe i parčeta zemlje, iz srednje Bosne stiže priča o dobroti i suživotu koja vraća veru u ljude.
Glavni akteri su jedna muslimanska porodica i Srpkinja Bosa, žena čiji je nesebičan gest mnoge ostavio bez teksta.
Faiza i njen suprug Ibrahim žive u povratničkom naselju Vitovlje, podno Vlašića, gde imaju tek malo okućnice i gotovo nimalo sopstvene zemlje za obradu. Upravo tada u život im ulazi Bosa, žena čija je dobrota promenila njihovu svakodnevicu.
– Imamo Bosu… Ni rođena majka nije takva kakva je ta žena. Daje nam sve, i to potpuno besplatno – priča Faiza kroz suze.
Iako pripadaju različitim verama i nacijama, to za njih nikada nije predstavljalo prepreku. Naprotiv, njihova priča svedoči da istinska ljudskost ne poznaje ni granice ni podele. Bosa i njena porodica ustupili su Faizi i Ibrahimu svu svoju zemlju na korišćenje, ne tražeći zauzvrat ni dinar.
– Ona je Srpkinja, ja sam muslimanka, ali kod nas nema gledanja ko je ko. Kao rođena majka mi je dala zemlju da je koristim – priča Faiza.
Kako kaže, već godinama obrađuje Bosino imanje, a za sve to vreme ni Bosa ni njena porodica nisu tražili nikakvu nadoknadu.
– Koliko god godina da radim tu zemlju, nikada nam nisu uzeli ni dinar – dodaje ona.
Solidarnost bez granica
Njihova solidarnost ne završava se samo na zemlji koju obrađuju. Bosini sinovi, od kojih jedan živi u Banjaluci, a drugi u Skender Vakufu, bezrezervno podržavaju majku u njenoj odluci da pomogne komšijama.
Osim što su Faizi i Ibrahimu bez ikakve nadoknade ustupili zemlju na korišćenje, ove komšije pomažu jedni drugima u svemu. Tako iz Bosinog doma u Faizinu kuću redovno stižu domaća jaja, med i drugi proizvodi, kao još jedan znak pažnje i dobrosusedskih odnosa koji traju godinama.
– Odemo kod nje, a ona nam da jaja jer ima kokoške. Imaju i svoje pčele, pa nam daju i med. Svaka im čast! Ne znam kada sam poslednji put kupila jaja – kaže Faiza sa iskrenim divljenjem i zahvalnošću u video-prilogu objavljenom na kanalu Alena Avdića.
U vremenu u kojem se ljudi često dele po veri, naciji ili drugim razlikama, priča Bose i Faize podseća da su dobrota, solidarnost i međusobno poštovanje vrednosti koje prevazilaze sve podele. Na kraju, nije važno kako se neko zove ili kojoj veri pripada, već kakav je čovek i kakvo srce nosi.
