Poslednja poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Kini završena je bez dogovora o gasovodu „Snaga Sibira 2“, projektu koji je Moskvi ključan za preusmeravanje gasa izgubljenog na evropskom tržištu.
Volstrit džornal piše da je Peking praktično zamrznuo pregovore i ruskoj strani poručio da to pitanje više ne otvara dok ne prihvati znatno nepovoljnije uslove.
Najveći spor je cena. Kina traži da ruski gas dobija po nivou koji je približan subvencionisanim cenama na domaćem ruskom tržištu, dok Moskva insistira na formuli bližoj nekadašnjim ugovorima sa evropskim kupcima. Bez dogovora o ceni, količinama i rokovima, gasovod ne može da pređe iz političkih najava u stvarnu izgradnju.
Peking Putinu nije dao ono po šta je došao
Putin je tokom posete Pekingu sa predsednikom Kine Si Đinpingom potpisao više od 40 sporazuma o saradnji, ali među njima nije bilo ključnog ugovora o nafti i gasu. Upravo je izostanak „Snage Sibira 2“ pokazao granice javno proklamovanog partnerstva Moskve i Pekinga.
Kremlj je posle sastanka tvrdio da postoji opšta saglasnost o trasi i načinu izgradnje, ali je priznao da cena, rokovi i drugi osnovni uslovi još nisu dogovoreni. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov početkom jula ponovo nije mogao da kaže kada bi konačan sporazum mogao da bude potpisan.
Kina traži gas po ceni koja Moskvi ruši računicu
Prema ranijim procenama koje su prenosili zapadni mediji, Peking traži cenu blisku onoj koju plaćaju ruski potrošači – oko 50 dolara za hiljadu kubnih metara. To je višestruko manje od približno 258 dolara koliko je Kina plaćala ruski gas po postojećim aranžmanima.
Za Rusiju bi takav ugovor bio izuzetno nepovoljan. Moskva bi morala da finansira ogroman gasovod dug oko 2.600 kilometara, a zatim da decenijama isporučuje gas po ceni koja teško može da opravda ulaganje.
Moskvi je cev potrebnija nego Pekingu
„Snaga Sibira 2“ trebalo bi da godišnje prenosi oko 50 milijardi kubnih metara gasa iz nalazišta na Jamalu, preko Mongolije, do Kine. To je približno količina koju je Rusija nekada prodavala velikim evropskim kupcima pre sankcija i prekida većeg dela energetskih veza sa Zapadom.
Kina, međutim, nije prinuđena da žuri. Peking ima više dobavljača, razvija obnovljive izvore energije, koristi ugalj i može da povećava uvoz tečnog prirodnog gasa. Rusija je, sa druge strane, ostala bez najvećeg i najunosnijeg tržišta, pa joj je kineski pravac daleko važniji.
Partnerstvo „bez granica“, ali pod kineskim uslovima
Volstrit džornal ocenjuje da je odnos dve zemlje postao duboko neravnopravan. Moskva sve više zavisi od kineskog tržišta, tehnologije, robe i finansijskih kanala, dok Peking tu zavisnost koristi da izvuče velike popuste i bolje uslove.
Zato se Putinova poseta ne može nazvati potpunim diplomatskim neuspehom, jer su dve zemlje potvrdile političku bliskost i potpisale niz drugih sporazuma. Ipak, u pitanju zbog kojeg je Moskva najviše pritiskala Peking, rezultat je jasan: „Snaga Sibira 2“ ponovo je ostala bez ugovora, a Kina je pokazala da neće popustiti samo zbog političkog savezništva.
Informer.rs
