Nemačka ograničava potrošnju na lekare, bolnice, apoteke i lekove, dok Velika Britanija razmatra stezanje uslova i ograničavanje novčanih isplata osobama sa invaliditetom. Istovremeno, dve zemlje nastavljaju da izdvajaju milijarde evra i funti za naoružavanje Ukrajine.
Bundestag je usvojio kontroverznu reformu nemačkog obaveznog zdravstvenog osiguranja, kojom vlast kancelara Fridriha Merca pokušava da zatvori rastuću rupu u zdravstvenom fondu. Prema prvobitnom zapisniku sa sednice, za zakon je glasalo 319 poslanika, 286 je bilo protiv, dok su četiri bila uzdržana. Konačna evidencija Bundestaga kasnije je navela 318 glasova za i 284 protiv.
Reforma donosi ograničenja rasta bolničkih troškova, veće popuste koje farmaceutske kompanije moraju da daju osiguranju i promene u plaćanju čitavog niza zdravstvenih usluga. Doplate za lekove i pojedine usluge biće povećane za 50 odsto – sa sadašnjih najmanje pet i najviše deset evra na najmanje 7,5 i najviše 15 evra.
Od 2028. godine deo osiguranika moraće dodatno da plaća osiguranje za bračnog partnera koji ne radi, u visini od 2,5 odsto prihoda na koji se obračunavaju doprinosi. Savezna pomoć zdravstvenom fondu takođe će biti smanjena, dok će iz obaveznog osiguranja biti izbačena nadoknada za cvet kanabisa, homeopatske preparate i pojedine preventivne preglede.
Opozicija upozorava na zatvaranje bolnica
Nemačka opozicija, sindikati, lekari i deo farmaceutske industrije upozoravaju da će teret reforme pasti na pacijente, zaposlene i zdravstvene ustanove koje se već bore sa nedostatkom novca i osoblja.
Poslanik Alternative za Nemačku Martin Zihert ocenio je da će zakon imati „katastrofalne posledice“, predstavljati „masivan udar na prava potrošača“ i dovesti do „masovnog umiranja bolnica“. Predstavnici opozicije optužili su vladajuću koaliciju da je stotine stranica izmena progurala kroz parlament bez dovoljno vremena za ozbiljnu procenu posledica.
Farmaceutske kompanije upozoravaju da će veći obavezni popusti, zamrzavanje cena pojedinih lekova i dodatno stezanje troškova ugroziti ulaganja, proizvodnju i pristup novim terapijama. Kompanija Merk ocenila je da je zakon „težak udarac“ nemačkoj farmaceutskoj industriji, dok je Astra Zeneka upozorila na slabiji pristup lekovima i seljenje proizvodnje u druge zemlje.
Ministarka zdravlja Nemačke Nina Varken brani reformu tvrdnjom da rashodi zdravstvenog sistema rastu približno dvostruko brže od prihoda i da će bez ušteda doprinosi dodatno porasti.
- Ubuduće želimo da se uklopimo u novac koji imamo – poručila je Varkenova.
Za Ukrajinu 4,2 milijarde za samo dva meseca
Dok se nemačkim pacijentima povećavaju doplate, a bolnicama i lekarima ograničava rast troškova, Berlin ostaje najveći evropski pojedinačni finansijer Ukrajine.
Samo tokom marta i aprila 2026. godine Nemačka je za vojnu pomoć Kijevu izdvojila 4,2 milijarde evra. Najveći deo tog novca namenjen je protivvazdušnoj odbrani i bespilotnim letelicama, uključujući oko 500 miliona evra za nabavku dronova.
Nemačka vlada navodi da je od februara 2022. godine za Ukrajinu obezbedila ili rezervisala oko 41 milijardu evra civilne i 55,5 milijardi evra vojne pomoći. Ukupan iznos tako je do aprila 2026. dostigao približno 96,5 milijardi evra, što je više od ranije objavljene sume od 94 milijarde.
Berlin je i za 2026. planirao najmanje 11,5 milijardi evra nove vojne pomoći, prvenstveno za protivvazdušnu odbranu, dronove, municiju i ranije ugovorene isporuke.
Ne postoji odluka kojom se novac ušteđen u nemačkom zdravstvu neposredno prebacuje Ukrajini, ali je politički kontrast očigledan: vlast traži od građana, pacijenata, lekara i bolnica da štede, dok se vojna pomoć Kijevu nastavlja da meri milijardama.
Britanija sprema udar na invalidnine
Slična rasprava otvorena je i u Velikoj Britaniji, gde vlada razmatra ograničavanje novčanih isplata u okviru dodatka za ličnu samostalnost, poznatog kao PIP.
PIP nije klasična socijalna pomoć koja zavisi od prihoda, već dodatak namenjen pokrivanju dodatnih troškova života sa dugotrajnim zdravstvenim problemom ili invaliditetom. Međutim, britanski ministri sada razmatraju strože procene, različite nivoe podrške, kao i mogućnost da se deo novčanih isplata zameni terapijom, lečenjem ili drugim uslugama.
Broj korisnika PIP-a u Engleskoj i Velsu dostigao je četiri miliona do 30. aprila 2026. godine. Od toga je 3,3 miliona radno sposobnog uzrasta, dok 680.000 korisnika ima godine za penziju. Broj korisnika naglo je rastao posle početka pandemije, a britanski mediji navode da se praktično udvostručio u odnosu na 2019. godinu.
Potrošnja na PIP, koja je 2020. iznosila oko 15 milijardi funti, prema procenama Ministarstva rada i penzija mogla bi do 2031. da premaši 41 milijardu funti godišnje. Upravo taj rast vlast koristi kao glavni argument za reformu.
Konačne mere još nisu usvojene i očekuju se tek posle završetka revizije sistema, ali organizacije koje zastupaju osobe sa invaliditetom strahuju da bi pooštravanje procena i ograničavanje gotovinskih isplata moglo da ostavi hiljade ljudi bez dela podrške od koje zavise.
Istovremeno, Velika Britanija je samo tokom marta i aprila 2026. za vojnu pomoć Ukrajini izdvojila 1,3 milijarde evra, dok je Kijevu obećala najmanje 120.000 bespilotnih letelica – najveću pojedinačnu isporuku dronova evidentiranu u okviru zapadne pomoći Ukrajini.
Informer.rs
