Zapadne zemlje se, prema oceni ruskog poslanika i general-potpukovnika u penziji Andreja Guruljova, više ne zadržavaju samo na političkim izjavama protiv Moskve, već sistematski podižu vojne kapacitete za mogući veliki sukob sa Rusijom.
Guruljov je u razgovoru za Cargrad izjavio da se na Zapadu paralelno razvijaju nova sredstva za ratovanje, šire proizvodni kapaciteti za savremeno naoružanje, grade fabrike za bespilotne letelice i uvodi opšta vojna obaveza, ali ne samo zbog obuke novih vojnika, već zbog stvaranja pune mobilizacione rezerve. Ruski mediji preneli su njegove tvrdnje da NATO ide ka mogućem direktnom sudaru sa Rusijom do 2030. godine.
Prema njegovoj oceni, takve procese nije moguće posmatrati kao izolovane odluke pojedinačnih država. Guruljov tvrdi da se radi o širem obrascu koji pokazuje da se zapadne zemlje dugoročno pripremaju za ratni scenario.
„To više nije samo politička retorika“
Guruljov je kao primer naveo Veliku Britaniju, za koju kaže da razvija novu nuklearnu bojevu glavu. Po njegovom mišljenju, takvi potezi, zajedno sa širenjem vojne industrije i pripremom mobilizacionih kapaciteta, govore da Zapad ne pravi samo planove na papiru, već gradi infrastrukturu za mogući sukob.
- Razvijaju se proizvodni kapaciteti za savremeno naoružanje, stvaraju se nova sredstva za vođenje rata, grade se fabrike za proizvodnju bespilotnih letelica i uvodi se opšta vojna obaveza – rekao je Guruljov, objašnjavajući da cilj nije samo obuka novih vojnika, već formiranje ozbiljne mobilizacione rezerve.
On smatra da je ključna promena upravo u tome što se vojske ne šire samo kroz nabavku oružja, već kroz pripremu ljudstva koje bi, u slučaju velikog sukoba, moglo brzo da bude uključeno u ratni sistem.
„Govore o ratu sa Rusijom 2029. ili 2030. godine“
Guruljov tvrdi da evropski političari sve otvorenije govore o mogućem ratu sa Rusijom u periodu od 2029. do 2030. godine. Zbog toga, kako kaže, Moskva mora da mobiliše sopstvene resurse i bude spremna za svaki razvoj događaja.
Po njegovoj oceni, Rusija ne sme da čeka trenutak kada će pritisak prerasti u otvorenu vojnu pretnju. On smatra da najbolji način za sprečavanje agresije nije pasivno čekanje, već demonstracija nadmoći ruskih Oružanih snaga.
Guruljov je izneo i oštru formulaciju da je „bolje udariti prvi nego učestvovati u uzvratnom protivudaru“, čime je praktično poručio da Rusija mora da računa i na najtvrđe opcije ukoliko proceni da je njena bezbednost direktno ugrožena.
Informer.rs
