Transportni pogon Zaporoške nuklearne elektrane našao se na udaru, a prema saopštenju uprave stanice, oštećena su tri vozila, pumpe za gorivo i stakla na zgradi radionice.
Dva vozila su potpuno izgorela, dok je treće oštećeno u napadu. Za sada nema informacija o povređenima ili poginulima.
Zaporoška nuklearna elektrana, koja je deo sistema „Rosatoma“, saopštila je da se rad stanice odvija pod kontrolom osoblja i da je nivo radijacije u granicama normale.
Udar na sistem koji održava rad elektrane
Meta napada nije bio reaktor, već transportni deo stanice. Ipak, taj deo ima važnu ulogu, jer preko njega funkcionišu prevoz zaposlenih, snabdevanje, doprema opreme, goriva i drugih sredstava potrebnih za svakodnevni rad nuklearke.
Uprava elektrane tvrdi da se napad uklapa u pokušaje da se poremeti sistem dovoza osoblja i materijalno-tehničkog snabdevanja stanice.
To je posebno osetljivo jer Zaporoška nuklearna elektrana već dugo radi u uslovima rata, pod stalnim bezbednosnim pritiskom i uz pojačan međunarodni nadzor.
Radijacija u normali
Najvažnija informacija posle napada jeste da, prema saopštenju stanice, nema promene radijacionog fona.
To znači da udar, prema trenutno dostupnim podacima, nije doveo do nuklearnog incidenta. Ipak, svaki napad u krugu ili blizini ovakvog objekta nosi ozbiljan rizik, čak i kada su direktno pogođeni pomoćni objekti.
Zaporoška nuklearka nije obična industrijska zona. Svaki požar, oštećenje logistike ili prekid snabdevanja može da izazove dodatnu zabrinutost, jer rad nuklearne elektrane zavisi od stabilnih sistema podrške.
Zbog toga i najnoviji incident ponovo otvara isto pitanje: koliko dugo najveća nuklearna elektrana u Evropi može da funkcioniše u ratnim uslovima, dok se oko nje nastavljaju udari, optužbe i stalni rizik od greške koja bi mogla da ima mnogo ozbiljnije posledice.
Informer.rs
