Italijanski parlament usvojio je rezoluciju kojom se poziva na postepeno ukidanje sankcija Rusiji po završetku ukrajinskog konflikta, čime je iz Rima poslata jedna od najjasnijih poruka do sada da Evropa već razmišlja o danu posle rata.
Prema pisanju lista La Republika, taj zahtev nalazi se u nacrtu rezolucije koji je pripremljen uoči sednice Saveta Evropske unije. U dokumentu se istovremeno potvrđuje nastavak podrške Ukrajini, ali se prvi put mnogo otvorenije govori i o tome da sankcije Moskvi ne mogu zauvek ostati ista politička formula.
U tekstu rezolucije traži se da se obezbedi kontinuitet „višestruke podrške ukrajinskim institucijama i stanovništvu“, uz puno učešće parlamenta u svakoj inicijativi koja bi mogla da ima ozbiljan ekonomski efekat.
Odmah zatim dolazi deo koji je izazvao najviše pažnje: Italija traži da se, posle završetka sukoba, pokrene postepeno ukidanje sistema sankcija, ali i da se ta mogućnost koristi kao pregovaračka poluga.
„Obezbediti kontinuitet višestruke podrške ukrajinskim institucijama i stanovništvu, uz puno učešće Parlamenta u svakoj inicijativi sa potencijalno značajnim ekonomskim efektom, započeti postepeno ukidanje sistema sankcija posle završetka konflikta, kao i predlagati to kao pregovaračku polugu“, navodi se u dokumentu.
Rim šalje signal koji se u Briselu dugo izbegavao
Ovakva formulacija ne znači da Italija odustaje od Ukrajine. Naprotiv, podrška Kijevu ostaje u tekstu rezolucije. Ali razlika je u tome što Rim sada otvara pitanje koje su mnoge evropske vlade mesecima gurale pod tepih: šta se dešava sa sankcijama ako rat jednom stane?
Do sada je u Briselu dominantna poruka bila jednostavna: pritisak na Rusiju mora da traje, sankcije se produžavaju, a svako popuštanje moglo bi da bude protumačeno kao nagrada Moskvi. Italijanska rezolucija uvodi drugu logiku. Ona kaže da sankcije mogu postati deo pregovora, a ne samo kaznena mera bez političkog izlaza.
To je važan obrt, jer sankcije više nisu samo spoljnopolitičko pitanje. One su godinama duboko povezane sa cenama energije, industrijom, izvozom, transportom i životnim standardom u Evropi. Italija, kao zemlja čija privreda zavisi od stabilnih energetskih tokova i izvoza, dobro zna koliko duga kriza može da košta.
Zato se u Rimu sve otvorenije govori da Evropa mora da ima plan ne samo za nastavak rata, već i za završetak rata. A u tom planu sankcije, očigledno, više nisu zamišljene kao večna mera.
Informer.rs
