Ukrajina će u bliskoj budućnosti pokušati da izoluje Krim i preseče pravce kojima ruska vojska doprema ljude, municiju, gorivo i opremu na poluostrvo, poručio je komandant Snaga bespilotnih sistema Robert Brovdi, poznatiji kao „Mađar“.
Njegova poruka dolazi posle novih udara na mostove i logističke pravce koji vode ka Krimu, u trenutku kada Kijev sve otvorenije pokušava da rat prebaci na rusku pozadinu, snabdevanje i transportne arterije.
- Mi ćemo izolovati Krim u najbližoj budućnosti – poručio je Mađar.
On je naveo da Ukrajina namerava da stvori uslove u kojima će boravak ruskih vojnika i radnika odbrambene industrije na Krimu i drugim teritorijama pod ruskom kontrolom postati krajnje otežan.
- Stvorićemo uslove koji će krajnje otežati boravak bilo kojih vojnika ili radnika odbrambene industrije na Krimu, na privremeno okupiranim teritorijama, kao i onemogućiti korišćenje pristupnih puteva ka njima – rekao je Brovdi.
Prema ukrajinskim navodima, prethodne noći pogođena su još tri mosta koji vode ka Krimu. Time se nastavlja kampanja udara na saobraćajne pravce koje ruska vojska koristi za snabdevanje poluostrva i južnog fronta.
Najvažniji cilj takvih napada nije samo oštećenje betona, asfalta ili šina. Suština je u tome da se ruskoj vojsci uspori svaki pokret: transport municije, doprema goriva, prebacivanje rezervi, evakuacija ranjenih i rotacija jedinica.
Krim je za Moskvu mnogo više od političkog simbola. On je velika vojna pozadina, baza Crnomorske flote, prostor za aerodrome, PVO sisteme, skladišta, komandne tačke i logistiku prema jugu Ukrajine. Ako se putevi ka Krimu stave pod stalnu vatrenu kontrolu, ruska vojska bi morala da se oslanja na duže, rizičnije i sporije rute.
Upravo o tome govori Mađar kada kaže da Ukrajina želi da izoluje Krim. To ne mora da znači jedan spektakularan udar posle kog se sve ruši. Mnogo verovatnije je reč o seriji napada: most po most, skladište po skladište, kolona po kolona.
Kopneni koridor pod sve većim pritiskom
Ukrajinski izvori poslednjih dana posebno ističu kopneni koridor prema Krimu, odnosno pravac koji preko okupiranih delova juga Ukrajine povezuje Rusiju sa poluostrvom.
Prema navodima koje je ranije izneo Brovdi, rusko vojno komandovanje je zbog ukrajinskih udara zabranilo vojni teretni saobraćaj na strateškoj trasi R-280, na delu Mariupolj–Berdjansk–Melitopolj–Simferopolj. On je tvrdio da je teretni saobraćaj na tom pravcu već smanjen za 71 odsto.
Ako su ti podaci tačni, to znači da ukrajinski dronovi i dalekometni udari već prave ozbiljan problem ruskoj logistici. Nije potrebno potpuno uništiti put da bi on postao neupotrebljiv za vojsku. Dovoljno je da kolone više ne mogu da se kreću bez rizika, da vozači moraju da čekaju noć, da se prebacivanje odvija sporije i da svaka ruta zahteva dodatnu zaštitu.
To je iscrpljivanje pozadine, a ne klasična bitka za rov.
Za rusku vojsku to može biti posebno neprijatno, jer front ne troši samo ljude. Troši gorivo, granate, rezervne delove, hranu, vodu, inženjerijsku opremu i hiljade sitnica bez kojih jedinice ne mogu dugo da drže položaje.
Čongar kao stara rana ruske logistike
Među pravcima koji vode ka Krimu posebno mesto ima Čongarski most, jedna od veza između poluostrva i okupiranog juga Ukrajine. Ukrajinske jedinice su prethodnih dana prijavile napad dronom na taj most, uz objašnjenje da je cilj bio presecanje ruskog snabdevanja prema frontu kod Guljajpolja.
Čongar je važan zato što ne predstavlja samo lokalni prelaz. On je deo šire mreže puteva kojom se Krim povezuje sa kopnenim koridorom i južnim pravcem fronta.
Ako se takvi mostovi redovno pogađaju, ruska vojska mora da radi ono što najviše mrzi u ratu: da stalno popravlja, preusmerava, krije kretanje i troši dodatne snage na zaštitu pozadine.
Informer.rs
