Švedski Odbor za odbranu upozorio je u novom izveštaju da bi vojni sukob Rusije i NATO-a mogao da počne „relativno uskoro“, ukoliko Moskva proceni da su politički uslovi za takav potez povoljni.U dokumentu se navodi da oružani napad na Švedsku ili njene saveznike više ne može da se isključi. Kao jedan od mogućih ciljeva takvog scenarija pominje se ruska provera jedinstva NATO-a i stvarne snage člana 5 Severnoatlantskog ugovora, koji predviđa kolektivnu odbranu članica Alijanse.
Stokholm više ne govori u rukavicama
Izveštaj je pripremio odbor u kojem sede predstavnici osam parlamentarnih stranaka, uz stručnjake i ljude iz državnih institucija. To znači da se ne radi o usputnoj proceni jednog analitičara, već o dokumentu koji utiče na pravac švedske odbrambene politike.
Poruka je jasna: bezbednosna situacija za Švedsku se pogoršava, a Rusija pojačava vojno prisustvo u regionu Baltičkog mora.
Za Stokholm je to posebno osetljivo pitanje. Švedska je nedavno ušla u NATO i prvi put posle više od dva veka vojne neutralnosti našla se direktno u sistemu kolektivne odbrane Zapada. Time je postala deo istočnog i severnog krila Alijanse, ali i moguća meta u svakoj većoj krizi sa Moskvom.
Član 5 kao glavna meta testa
Švedski stručnjaci smatraju da ruski cilj ne mora odmah da bude veliki rat. Opasniji scenario mogao bi da bude ograničen potez kojim bi Moskva proverila koliko je NATO zaista jedinstven.
To može biti vojni incident, pritisak u Baltičkom moru, napad na slabu tačku ili akcija koja bi naterala članice Alijanse da odluče da li će zaista reagovati zajedno.
Upravo tu je član 5 najvažniji. On je srce NATO-a, ali i politički test: ako jedna članica bude napadnuta, da li će sve ostale odmah stati iza nje?
Zato švedski izveštaj ne upozorava samo na rusku vojsku, već i na rusku računicu. Moskva bi, prema toj proceni, mogla da čeka trenutak kada je Zapad podeljen, Amerika zauzeta drugim krizama, a Evropa nespremna za brz odgovor.
Švedska traži brže naoružavanje
Odbor za odbranu zato traži da se preoružavanje zemlje ubrza. To se ne odnosi samo na vojsku, već i na civilnu odbranu, skladišta, logistiku, zaštitu infrastrukture i spremnost društva za krizu.
Švedska više ne računa da je udaljena od opasnosti. Baltičko more postalo je jedna od najosetljivijih tačaka Evrope, a rusko prisustvo u tom prostoru za Stokholm je direktan bezbednosni problem.
Zaključak izveštaja je surov, ali jednostavan: Švedska mora da se sprema brže nego što je planirala.
Ako Rusija zaista proceni da je došao povoljan politički trenutak, rat sa NATO-om više se ne posmatra kao daleka teorija. U Stokholmu sada kažu da to može da postane stvarnost mnogo ranije nego što je Evropa spremna da prizna.
Informer.rs
