Evropska unija razmatra da ne spusti dodatno cenovni limit za rusku naftu i da ga zadrži na 60 dolara po barelu, jer rat oko Irana preti novim skokom cena energenata i novim udarom na evropsku privredu.
Prema pisanju Blumberga, tokom pripreme 21. paketa sankcija protiv Rusije raspravlja se o odustajanju od automatskog snižavanja gornje cene ruske nafte. Druga opcija je da se limit zaključa na sadašnjem nivou od 60 dolara po barelu, umesto da se u julu pokrene mehanizam za njegovo novo obaranje.
To je važan zaokret u Briselu. EU je mesecima najavljivala stroži pritisak na ruske prihode od energenata, ali je nova kriza na Bliskom istoku promenila računicu. Ako bi se tržište nafte dodatno zateglo zbog Irana, svako oštrije ograničenje ruske nafte moglo bi da pogodi ne samo Moskvu, već i evropske potrošače, industriju i budžete država članica.
Sankcije ostaju, ali Brisel pazi na cenu goriva
Novi paket sankcija, koji bi mogao da bude predstavljen već početkom juna, ne znači potpuno popuštanje prema Moskvi. Naprotiv, prema dostupnim informacijama, EU planira da proširi mere protiv banaka, naftnih trgovaca, rafinerija i kripto-servisa za koje smatra da pomažu Rusiji da zaobiđe postojeća ograničenja.
Na stolu je i dodavanje još oko 20 brodova na sankcione liste. Reč je o plovilima koja se povezuju sa ruskom takozvanom „flotom iz senke“, mrežom tankera koji prevoze naftu uz komplikovane vlasničke strukture, promenjene zastave i osiguranje van zapadnog sistema.
Brisel istovremeno razmatra stroži izvozni nadzor prema kompanijama iz Kine, Indije, Turske i zemalja Centralne Azije. EU sumnja da se preko tih tržišta u Rusiju i dalje prebacuje roba koja može imati vojnu ili industrijsku upotrebu.
Drugim rečima, sankcioni pritisak se ne ukida. Menja se samo najosetljiviji deo: cena ruske nafte. Tu EU sada pokušava da izbegne potez koji bi lepo zvučao politički, ali bi mogao skupo da košta na pumpama i u fabrikama.
