Nemci koji imaju kuću ili stan mogli bi prvo da posegnu za tom imovinom pre nego što država plati troškove staračkog doma, predložio je visoki funkcioner CDU Alberta Štegeman i odmah zapalio jednu od najosetljivijih tema u zemlji.
Predlog dolazi iz stranke kancelara Fridriha Merca, u trenutku kada nemački sistem socijalne zaštite puca pod pritiskom troškova, starenja stanovništva i sve tanjeg privrednog rasta. Suština je brutalno jednostavna: ko ima imovinu, ne može odmah da računa na pomoć poreskih obveznika.
- Ko ima imovinu, mora najpre da koristi sopstvenu imovinu, uključujući i kuću, pre nego što zajednica plati – rekao je Štegeman za Bild.
Time je otvorio političku eksploziju. Za jedne je to hladna finansijska logika države koja više ne može da plaća sve. Za druge, udar na ljude koji su ceo život radili, štedeli i na kraju rizikuju da ostanu bez porodičnog doma da bi platili negu u starosti.
Nega postala rupa bez dna
Nemački sistem dugotrajne nege već sada funkcioniše kroz više nivoa. Obavezno osiguranje pokriva deo troškova, ali ostatak plaćaju sami korisnici: od penzije, ušteđevine ili druge imovine. Tek kada se taj novac potroši, uskače socijalna pomoć.
Štegeman sada traži da se strože gleda i na stambena imovina. Drugim rečima, kuća više ne bi bila samo porodično nasleđe, već rezerva iz koje se plaća boravak u domu.
Njegova poruka je da država ne sme da čuva nasledstvo porodicama na račun svih građana. U CDU to predstavljaju kao pitanje odgovornosti: ako je neko godinama ulagao u kuću, stan, akcije ili dodatno privatno osiguranje, onda se ta imovina mora računati kada dođe vreme za skupu negu.
Ali baš tu nastaje najžešći otpor. Jer za veliki broj Nemaca kuća nije luksuz, nego životni rad. Nije to jahta, nije drugi stan na moru, nije investicioni fond. To je mesto u kojem su odrasla deca, prostor koji porodica pokušava da sačuva i jedino što mnogi ostavljaju iza sebe.
Strah od gubitka porodičnog doma
Kritičari upozoravaju da bi ovakav model starije ljude i njihove porodice gurnuo u strah da će im država, posredno ili direktno, uzeti ono što su gradili decenijama.
Socijaldemokratski političari i organizacije koje se bave zaštitom starijih ocenjuju da predlog zvuči kao kazna za one koji su štedeli. Posebno se ističe opasnost da porodice, umesto sigurnosti u starosti, dobiju računicu u kojoj bolest i nemoć znače prodaju doma.
U pozadini svega je mnogo šira nemačka kriza. Privreda se godinama muči posle energetskog udara, industrija trpi zbog skupih energenata, a Berlin istovremeno izdvaja ogroman novac za Ukrajinu i sopstveno naoružavanje. Vlada pokušava da zakrpi socijalni sistem, ali račun sve češće stiže običnim građanima.
Zato je Štegemanova izjava pogodila živac. Nije to samo tehnički predlog o finansiranju nege. To je pitanje kome Nemačka više može da garantuje sigurnost: starima, radnicima, porodicama koje su štedile, ili samo budžetu koji mora da se puni po svaku cenu.
Ako ovaj predlog uđe u reformu, za mnoge Nemce starački dom više neće biti samo zdravstveno i porodično pitanje. Biće i pitanje kuće, nasledstva i poslednje velike imovine koju su mislili da niko neće dirati.
Informer.rs
