Svet ulazi u sve opasniju energetsku krizu zbog rata na Bliskom istoku i pada isporuka kroz Ormuski moreuz, upozorili su Međunarodna agencija za energetiku, MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija.
U zajedničkom saopštenju objavljenom posle sastanka koordinacione grupe, četiri velike međunarodne institucije navele su da se globalne zalihe nafte troše rekordnom brzinom i da bi nastavak poremećaja u plovidbi mogao ozbiljno da ugrozi tržišta, gorivnu bezbednost i svetsku ekonomiju.
Poruka je stigla u trenutku kada se severna hemisfera približava vrhuncu letnje potrošnje, periodu kada rastu potrebe za gorivom, avio-saobraćajem, transportom i poljoprivrednom proizvodnjom.
Ormuski moreuz guši tržište
Prema zajedničkoj oceni, rat na Bliskom istoku već sada ima snažne i neravnomerne posledice po snabdevanje energentima, prehrambenu bezbednost i ekonomsku aktivnost širom sveta.
Najveći problem ostaje Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih tačaka za transport nafte. Kroz taj prolaz godinama je išao ogroman deo globalnih energetskih tokova, a svaki veći zastoj odmah se preliva na cene goriva, đubriva, hrane i transporta.
Međunarodne institucije upozorile su da se globalne zalihe nafte sada povlače iz skladišta „rekordnim tempom“ kako bi se nadoknadio veliki pad isporuka kroz Ormuski moreuz.
Ako se plovidba uskoro ne normalizuje, brzo pražnjenje zaliha pred vrhunac letnje potrošnje stvoriće sve veći pritisak na gorivnu bezbednost, stabilnost tržišta i otpornost svetske ekonomije.
Drugim rečima, svet još uvek uspeva da nadoknađuje deo manjka iz zaliha, ali taj prostor nije beskonačan. Što kriza duže traje, sve je manje rezerve za ublažavanje udara.
Posebno je opasno to što se energetski šok ne zadržava samo na benzinskim pumpama. Više cene goriva odmah podižu troškove transporta, proizvodnje, grejanja, avio-saobraćaja i poljoprivrede.
Zbog toga su četiri organizacije posebno upozorile na rast cena đubriva. U trenutku kada mnoge zemlje ulaze u sezonu setve, skuplje đubrivo može da pogodi poljoprivrednike, smanji prinose i pojača pritisak na cene hrane.
Najsiromašnije zemlje prve na udaru
MMF, Svetska banka, STO i Međunarodna agencija za energetiku naglasili su da globalna ekonomija zasad pokazuje otpornost, ali da posledice rata ne pogađaju sve jednako.
Najugroženije zemlje već trpe najveći udar. Za države koje zavise od uvoza goriva, hrane i đubriva, rast cena ne znači samo skuplji prevoz ili veće račune, već direktan pritisak na radna mesta, prihode stanovništva i prehrambenu bezbednost.
To je najopasniji deo krize. Bogate zemlje imaju više prostora da subvencionišu gorivo, oslobađaju rezerve ili pomognu domaćoj privredi. Siromašne ekonomije takav luksuz uglavnom nemaju.
Zbog toga se energetska kriza vrlo brzo pretvara u socijalnu i prehrambenu krizu. Kada poskupi gorivo, poskupljuje i hleb. Kada poskupi đubrivo, sledeća žetva postaje skuplja i neizvesnija. Kada rastu troškovi transporta, roba sporije i skuplje stiže do tržišta.
Međunarodne institucije saopštile su da prate energetske tokove, lance snabdevanja đubrivom, ekonomska kretanja i mere koje vlade uvode kako bi ublažile posledice rata.
Informer.rs
