Ukrajinske vlasti počele su pripremu naselja u Volinjskoj oblasti za kružnu odbranu, u slučaju pogoršanja situacije na granici sa Belorusijom i mogućeg napada sa severa, saopštio je šef lokalne administracije Andrej Čeren.
Pripreme su pokrenute u Koveljskom okrugu, jednom od prostora koji bi u slučaju šire eskalacije mogao da se nađe pod direktnim pritiskom. Čeren tvrdi da panike nema, ali priznaje da se razrađuju i najteži scenariji, uključujući potpunu evakuaciju pograničnih teritorija ako pretnja bude rasla.
Plan narednih koraka nedavno je, prema ukrajinskim navodima, usaglašen na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. To pokazuje da se pripreme na severu zemlje više ne tretiraju kao lokalno pitanje, već kao deo šire odbrambene strategije Kijeva.
Severni pravac ponovo postaje problem za Kijev
Volinj se nalazi u zapadnom delu Ukrajine, uz granicu sa Belorusijom i Poljskom, i do sada nije bio u centru najtežih borbi. Ipak, ukrajinske vlasti sve pažljivije prate beloruski pravac, jer se odatle na početku rata otvorio jedan od glavnih pravaca pritiska na Kijev.
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine (OSU) Aleksandar Sirski ranije je izjavio da se pretnja iz Belorusije ne sme potceniti. Prema ukrajinskim tvrdnjama, ruski Generalštab mogao bi da razmatra nove ofanzivne operacije sa severa, dok Minsk takve optužbe odbacuje i tvrdi da Kijev namerno podiže tenzije.
Zelenski je, prema dostupnim navodima, naložio Ministarstvu spoljnih poslova da traži načine za dodatni pritisak na Minsk, dok je ukrajinska komanda počela da prebacuje dodatne snage na severni pravac.
Za stanovnike Volinja to znači da rat, iako fizički daleko od glavnih frontova na istoku i jugu, ponovo ulazi u svakodnevicu kroz fortifikacije, pripreme lokalnih zajednica, kontrolu pravaca i planove za vanredne situacije.
Šta znači kružna odbrana naselja
Kružna odbrana podrazumeva da se naselja, važni objekti i komunikacioni pravci ne brane samo iz jednog smera, već iz punog perimetra. Položaji se organizuju tako da mogu da odgovore na napad sa više strana, dok se rezerve drže bliže unutrašnjosti kako bi brzo bile prebačene na ugroženu tačku.
U praksi, to znači pripremu odbrambenih linija, kontrolnih punktova, skloništa, puteva za evakuaciju, zaštitu komunalne i energetske infrastrukture, kao i uključivanje lokalne teritorijalne odbrane.
Za pogranične oblasti takav model ima poseban značaj. Ako bi došlo do brzog prodora ili pokušaja obuhvata, lokalne zajednice morale bi da izdrže prvi udar dok ne stignu dodatne snage. Zato ukrajinske vlasti istovremeno govore o odbrani i o evakuaciji — jedno ne isključuje drugo.
Slične mere i u drugim delovima Ukrajine
Volinj nije jedini region u kojem se uvode ovakve pripreme. Sličan model odbrane već se razrađuje i u drugim oblastima Ukrajine.
U Višgorodskom okrugu Kijevske oblasti za fortifikacije se, prema ukrajinskim navodima, izdvaja oko 11 milijardi grivni. Reč je o prostoru severno od Kijeva, koji ima poseban značaj zbog blizine beloruske granice i ranijih iskustava iz prve faze rata.
Na jugu zemlje slične mere se sprovode u Odesi i okolini, gde se odbrana prilagođava mogućnosti udara na obalu, luke, logistiku i ključnu infrastrukturu.
Sve to pokazuje da Kijev više ne razmišlja samo o liniji fronta na istoku. Ukrajina pokušava da pripremi čitav prostor zemlje za scenario u kojem bi pritisak mogao da se pojavi na više pravaca istovremeno — sa severa, juga i iz vazduha.
Zvanično, ukrajinske vlasti poručuju da panike nema. Ipak, činjenica da se pogranična naselja spremaju za kružnu odbranu i moguću evakuaciju govori da se u Kijevu ozbiljno računaju scenariji koji su do skoro delovali manje verovatno.
Informer.rs
