Američki predsednik Donald Tramp ponovo je otvorio pitanje Grenlanda, objavivši na društvenoj mreži Trut soušal sliku generisanu veštačkom inteligencijom na kojoj se nadvija nad arktičkim ostrvom, uz poruku: „Zdravo, Grenlande“.
Objava je stigla samo nekoliko sati nakon što su u Nuku održani protesti zbog jačanja američkog prisustva na Grenlandu i otvaranja novog konzulata SAD. Za mnoge Grenlanđane, Trampova slika nije bila šala niti obična internet provokacija, već nastavak pritiska iz Vašingtona na teritoriju za koju američki predsednik godinama pokazuje otvoreno interesovanje.
Na montaži se vidi Trampovo lice iznad planina i naselja koje podseća na grenlandski pejzaž. Poruka je kratka, ali politički jasna: Bela kuća ne odustaje od Grenlanda, čak ni posle oštrih poruka lokalnog stanovništva da ostrvo nije na prodaju.
Protesti ispred američkog konzulata
Američki specijalni izaslanik za Grenland, guverner Luizijane Džef Landri, doputovao je u Nuk kako bi prisustvovao otvaranju novog, većeg konzulata SAD. Doček, međutim, nije bio onakav kakav je Vašington očekivao.
Više stotina ljudi izašlo je na ulice glavnog grada, noseći grenlandske zastave i transparente protiv američkog uticaja. Prema izveštaju Rojtersa, demonstranti su poručivali „SAD, stanite“, „Grenland pripada Grenlanđanima“ i „Nismo na prodaju“.
Deo okupljenih okrenuo je leđa zgradi američkog konzulata i održao dva minuta ćutanja, šaljući simboličnu poruku da ne prihvataju širenje američkog političkog prisustva na ostrvu.
- Grenland pripada nama. To je naša zemlja. Ne pripada Danskoj niti Sjedinjenim Državama. Mi smo narod i živimo ovde – rekla je jedna od učesnica protesta za Frans pres.
Vašington govori o partnerstvu, Grenland o samoodređenju
Američka strana tvrdi da novi konzulat u Nuku treba da ojača diplomatsku saradnju i veze sa Grenlandom. Ambasador SAD u Danskoj Ken Hoveri poručio je tokom otvaranja da Vašington podržava partnerstvo i pravo Grenlanda na samoodređenje.
Ali u Nuku se američki potezi ne posmatraju odvojeno od Trampovih ranijih izjava o mogućem preuzimanju Grenlanda. Zbog toga je i dolazak Landrija izazvao sumnju. Volstrit džornal piše da je njegova poseta viđena kao neobičan pokušaj da se preko neformalnih kanala pridobije lokalno stanovništvo, mimo klasične diplomatije između SAD, Danske i Grenlanda.
Grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen ranije je poručio američkom izaslaniku da samoodređenje Grenlanda ne može biti predmet pregovora. On je naglasio da narod Grenlanda nije na prodaju i da se o budućnosti ostrva ne može odlučivati spolja.
Zašto je Grenland toliko važan Trampu
Grenland ima ogromnu geopolitičku vrednost. Nalazi se između Severne Amerike, Evrope i Arktika, na prostoru koji postaje sve važniji zbog vojnih ruta, retkih minerala, energetskih resursa i kontrole severnog Atlantika.
SAD već imaju vojno prisustvo na ostrvu, uključujući bazu Pitufik, a Trampova administracija želi da proširi uticaj u trenutku kada se za Arktik sve otvorenije nadmeću Vašington, Moskva i Peking.
Zato Trampova AI slika nije samo internet spektakl. Ona se uklapa u mnogo širu poruku njegove politike: Grenland je za Ameriku strateška tačka prvog reda. Za Grenlanđane, međutim, ista poruka zvuči kao upozorenje.
Posle protesta u Nuku i nove Trampove objave, jaz je postao još vidljiviji. Vašington govori o saradnji, Tramp koristi provokativne slike, a Grenland sve glasnije ponavlja isto: ostrvo nije američki projekat, već zemlja naroda koji na njemu živi.
