Jermenija više ne može da računa na ruske ekonomske privilegije dok istovremeno pokušava da oko sebe gradi politički blok protiv Moskve, poručuju sve oštrije ruski zvaničnici posle nastupa jermenskog premijera Nikola Pašinjana u Jerevanu.
Njegova ideja da se napravi novi savez bivših sovjetskih republika, ali bez Rusije, u Moskvi je shvaćena kao otvoren politički udarac i pokušaj stvaranja nove antiruske platforme na postsovjetskom prostoru.
Pašinjan je na samitu održanom 7. maja u Jerevanu, pred evropskim liderima, rekao da su se u glavnom gradu Jermenije okupile države koje su izabrale demokratski put i žele mir. Zatim je dodao da postoji samo jedna bivša sovjetska republika koja se, kako je naveo, sa tim ne slaže.
Ta poruka odmah je odjeknula u regionu, posebno zato što je jermenski premijer predložio stvaranje saveza četrnaest bivših republika SSSR-a, iz kojeg bi Rusija bila isključena.
Za Moskvu, to više nije bila samo diplomatska izjava. To je bio signal da Jerevan pokušava da promeni stranu.
Pašinjanov zaokret posle susreta sa Putinom
Posebnu težinu celoj priči daje činjenica da je Pašinjan samo 1. aprila boravio u Moskvi, gde je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Tada je govorio o značaju odnosa dve zemlje i njihovoj dinamici.
Nešto više od mesec dana kasnije, u Jerevanu je nastupio sa potpuno drugačijom porukom.
Tokom godina na vlasti Pašinjan je više od trideset puta dolazio u Moskvu. Zbog toga su njegove poslednje izjave u ruskim političkim krugovima dočekane kao nagao i demonstrativan zaokret ka Zapadu.
Foto: EPANikol Pašinjan
Dodatnu simboliku imalo je i društvo u kojem je govorio. U Jerevan su stigli Ursula fon der Lajen, Kaja Kalas, Kir Starmer, Emanuel Makron, Maja Sandu i Vladimir Zelenski. U Moskvi je to protumačeno kao jasna politička poruka: Jermenija pokušava da se pozicionira kao nova tačka zapadnog pritiska na Rusiju.
Reakcija iz Rusije stigla je gotovo odmah.
Predsednik odbora Državne dume za pitanja Zajednice nezavisnih država Leonid Kalašnjikov izjavio je za Parlamentsku gazetu da bi zemlje Evroazijskog ekonomskog saveza morale ozbiljno da razmotre prekid trgovinske saradnje sa Jermenijom, ukoliko Jerevan nastavi tim putem.
On smatra da Moskva ne treba da čeka da Jermenija formalno napusti evroazijske strukture ili da potpiše velike sporazume sa Evropskom unijom.
- Ovo pitanje mora da se otvori već na samitima ODKB-a i EAEU-a, kako bi građani Jermenije jasno razumeli kakve posledice može da proizvede politika njihovog rukovodstva – poručio je Kalašnjikov.
Ubrzo je stigao i odgovor iz Jerevana. Predsednik jermenskog parlamenta Alen Simonjan izjavio je da Jermenija nikada neće postati „ruska gubernija” i da neće biti vođena po beloruskom modelu.
Takva rečenica dodatno je podigla tenzije. U političkim krugovima odmah su krenule procene da Pašinjan ovakvom retorikom pokušava da ojača prozapadni deo biračkog tela pred parlamentarne izbore zakazane za jun.
Moskva podseća Jerevan na cenu privilegija
Rusija sada jasno poručuje da Jermenija ne može da se politički udaljava od Moskve, a da istovremeno zadrži sve ekonomske koristi koje je godinama dobijala upravo zahvaljujući tom odnosu.
Jermenija i dalje u velikoj meri zavisi od Rusije. Moskva je praktično ključni snabdevač gasom za tu zemlju. Jerevan ruski gas plaća 177 dolara za hiljadu kubnih metara, dok se cena u Evropskoj uniji kreće oko 600 dolara.
Pašinjan je prethodnih godina više puta tražio dodatne popuste, pa čak i prodaju gasa po unutrašnjim ruskim cenama.
Jermenija, osim toga, bez carina izvozi robu na rusko tržište. Rusija učestvuje sa 34 odsto u ukupnoj spoljnoj trgovini te zemlje, dok je udeo Jermenije u ruskom uvozu svega 0,3 odsto. Ruske investicije u jermensku ekonomiju premašuju četiri milijarde dolara.
Zato se u Moskvi sve glasnije postavlja pitanje: može li Jerevan da koristi rusko tržište, ruski gas i ruski kapital, a da istovremeno pravi političku konstrukciju protiv Rusije?
Informer.rs
