Ukrajinski dronovi i rakete sve dublje pogađaju ciljeve unutar Rusije, zbog čega ruski predsednika Vladimir Putin sve češće boravi u bunkerima, piše Forbs.Prema navodima Forbsa, rat koji je Moskva godinama pokušavala da zadrži daleko od sopstvene teritorije sada se sve češće vraća u rusku unutrašnjost. Zbog toga se, kako tvrde zapadni bezbednosni analitičari, menja i način na koji Kremlj štiti Putina.
Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, Kijev je napravio veliki iskorak u razvoju sopstvenih dronova i raketa. Ti sistemi danas mogu da dosegnu ciljeve stotinama kilometara od fronta, od vojnih aerodroma i skladišta, do energetskih postrojenja i logističkih čvorova.
Za Moskvu je to ozbiljan problem. Rat više nije samo linija rovova, artiljerije i položaja u Donbasu. Sada je to i pitanje zaštite duboke pozadine, velikih gradova, vojnih objekata i državnog vrha.
Putin pod zemljom, Moskva pod pritiskom
Stručnjak za bezbednost Piter Dikinson iz Atlantskog saveta ocenjuje da su upravo ukrajinski udari duboko u Rusiji jedan od razloga zbog kojih se Putin, prema njegovim tvrdnjama, sve više oslanja na podzemna skloništa i ograničava kretanje.
To je za Kremlj politički neprijatna poruka. Ruski predsednik godinama se predstavlja kao lider koji sve drži pod kontrolom. Međutim, svaki novi napad dronom, svaka eksplozija na aerodromu, skladištu goriva ili energetskom objektu, ruši sliku da je ruska teritorija potpuno zaštićena.
U tome je suština ukrajinske strategije. Kijev ne pokušava samo da uništi pojedinačne mete. On pokušava da pokaže da Rusija mora da plaća cenu rata i daleko od fronta.
Ako Moskva mora da štiti stotine kilometara teritorije, onda mora da razvlači protivvazdušnu odbranu, troši više novca, premešta resurse i stalno računa na mogućnost novog udara. To je pritisak koji ne deluje samo vojno, već i psihološki.
Dikinson navodi i da Rusija paralelno vodi hibridni sukob protiv evropskih zemalja, kroz špijunažu, sabotaže i sajber operacije. U takvoj atmosferi, bezbednosne procene u Moskvi postaju sve osetljivije, jer se rat više ne posmatra samo kroz ono što se dešava na ukrajinskom frontu.
Rat se vratio u rusku pozadinu
Ukrajinski napadi na ciljeve unutar Rusije deo su šire taktike iscrpljivanja. Njihov cilj je da otežaju rad ruske vojne infrastrukture, uspore logistiku, opterete protivvazdušnu odbranu i pokažu da nijedan važan objekat nije potpuno van domašaja.
To ne znači da dronovi sami mogu da odluče rat. Ali mogu da promene osećaj sigurnosti. A upravo se to sada dešava.
Rusija nastavlja snažne napade na ukrajinske gradove, energetsku mrežu i vojnu infrastrukturu. Istovremeno, Ukrajina sve češće pokazuje da i ona ima kapacitet da udari duboko u rusku teritoriju.
Zbog toga se sukob sve manje vodi samo na mapama fronta. Sve više se vodi u rafinerijama, vojnim skladištima, komandnim centrima, aerodromima i energetskim postrojenjima.
Za Putina je to posebno osetljivo. Nije problem samo fizička opasnost. Problem je simbolika.
Ako predsednik velike nuklearne sile mora češće da koristi skloništa i ograničava kretanje zbog dronova iz Ukrajine, onda je jasno da je rat ušao u novu fazu. Fazu u kojoj se sigurnost više ne podrazumeva ni za vrh države.
Zato se pojačana zaštita oko Putina ne može posmatrati samo kao rutinska bezbednosna mera. Ona pokazuje da je Kremlj ozbiljno shvatio ukrajinsku sposobnost da rat prenese u rusku dubinu.
Analitičari očekuju da će se ta trka nastaviti. Moskva će pokušavati da zadrži pritisak na Ukrajinu masovnim udarima, dok će Kijev razvijati sve dalekometnije dronove i tražiti tačke gde Rusiju najviše boli.
U tom ratu više nije važna samo linija fronta. Važno je ko može duže da izdrži pritisak, ko može brže da se prilagodi i ko može protivniku da nametne osećaj da nigde nije potpuno bezbedan.
A upravo tu je najveća promena za Moskvu: rat koji je trebalo da ostane daleko od ruskih centara moći sada sve češće kuca na njihova vrata.
Informer.rs
