Kina ne može da računa na automatsku geopolitičku dobit od američkih kriza, jer se pokazuje da problemi Vašingtona istovremeno otvaraju nove rizike i za Peking.
Iako se na prvi pogled čini da sukob SAD sa Iranom, zategnuti odnosi Vašingtona sa Evropom i globalni ekonomski potresi idu u korist Kine, situacija je znatno složenija. Američka vojna moć i dalje ostaje ključni faktor svetske politike, dok energetska nestabilnost direktno pogađa i kinesku ekonomiju.
Amerika i dalje drži ključne poluge moći
Peking je poslednjih godina često računao na to da bi unutrašnje podele u SAD, sukobi Vašingtona sa saveznicima i zamor Zapada od globalnih kriza mogli da otvore prostor za brže jačanje kineskog uticaja. Međutim, aktuelni razvoj događaja ne potvrđuje u potpunosti takva očekivanja.
Američka administracija, uprkos napetostima sa delom Evrope i oštrom kursu prema Iranu, i dalje održava stabilne veze sa ključnim partnerima u istočnoj Aziji. Posebno su važni odnosi SAD sa Japanom, kao i širi bezbednosni okvir u azijsko-pacifičkom regionu, gde Vašington ostaje glavni vojni oslonac kineskih rivala.
To znači da Kina nema prazan prostor za širenje uticaja. Naprotiv, američko prisustvo u regionu i dalje ograničava manevarski prostor Pekinga, naročito u pitanjima Tajvana, Južnog kineskog mora i odnosa sa američkim saveznicima.
Posebno važan signal stigao je kroz sukob sa Iranom. Iako se u kineskom javnom prostoru često govori o slabljenju Amerike, najnovija kriza pokazala je da Sjedinjene Američke Države i dalje imaju ogromnu vojnu prednost i sposobnost da brzo upotrebe silu.
Za Peking je to ozbiljna poruka. Aktuelna američka administracija deluje spremnije na direktno vojno delovanje nego prethodne, što može uticati na kineske kalkulacije u svakoj budućoj krizi. Drugim rečima, Kina ne gleda samo američke slabosti, već i činjenicu da Vašington i dalje ima instrumente pritiska koje može da upotrebi veoma brzo.
Kriza sa Iranom nije poklon za Peking
Sukob sa Iranom ne donosi Kini jednostavnu prednost, jer svaka veća nestabilnost na Bliskom istoku direktno udara na energetsku bezbednost i globalna tržišta.
Kina je jedan od najvećih potrošača energije na svetu i svaki poremećaj u snabdevanju naftom, rast cena ili strah od blokade ključnih pomorskih pravaca može da pogodi njenu privredu. Zbog toga Peking ne može mirno da posmatra krizu kao problem koji opterećuje isključivo Vašington.
Naftna neizvesnost ima potencijal da uzdrma tržišta, poveća troškove proizvodnje i dodatno pritisne globalnu trgovinu. U takvom scenariju trpe i SAD i Kina, ali je za Peking posebno opasno to što njegova ekonomija u velikoj meri zavisi od stabilnih lanaca snabdevanja i predvidivih cena energenata.
Kina, doduše, ima određene zaštitne mehanizme. Velike državne i komercijalne rezerve nafte mogu privremeno da ublaže udar, dok domaća nalazišta daju dodatni stepen sigurnosti. Ipak, rezerve ne mogu trajno da ponište posledice ozbiljnog poremećaja na svetskom energetskom tržištu.
Zbog toga se pokazuje da američke teškoće nisu nužno kineska šansa. Globalna ekonomija je toliko povezana da kriza jedne velike sile brzo postaje problem i za drugu.
Upravo tu leži ključ kineskog opreza. Peking može propagandno da ukazuje na američke probleme, ali u realnoj politici mora da računa na cenu svake veće eskalacije.
Predstojeći kontakti velikih sila zato će biti važan test. Očekuje se da će pokazati da li su Vašington i Peking spremni da zadrže komunikaciju uprkos sve dubljem rivalstvu. Za sada obe strane imaju razlog da izbegavaju potpuni prekid dijaloga, jer bi nekontrolisana eskalacija pogodila i američke i kineske interese.
Kineske ambicije dodatno komplikuje i činjenica da se veliki broj država van azijsko-pacifičkog prostora ne svrstava jasno ni uz Vašington ni uz Peking. Mnoge zemlje pokušavaju da zadrže prostor za saradnju sa obe strane, što Kini otežava brzo pretvaranje američkih problema u sopstveni diplomatski dobitak.
Zato se iza prividne kineske prednosti krije mnogo opreznija računica. Amerika jeste pod pritiskom, ali njena vojna moć nije nestala. Energetska kriza ne pogađa samo Zapad, već i Kinu. A globalni partneri ne žure da se potpuno okrenu Pekingu.
Kina zato ostaje bez očekivane lake prednosti. Umesto velikog geopolitičkog proboja, Peking sada mora da balansira između želje da iskoristi američke slabosti i straha da bi nova svetska kriza mogla da pogodi i samu kinesku stabilnost.
Informer.rs
