Kremlj je naglo pojačao ličnu zaštitu ruskog predsednika Vladimira Putina, uvodeći nove bezbednosne mere koje, prema navodima izveštaja jedne evropske obaveštajne službe, uključuju i postavljanje sistema za nadzor u domove njegovih najbližih saradnika.Taj potez je, kako navodi Si-En-En, usledio zbog talasa atentata na visoke ruske vojne zvaničnike, ali i zbog straha od mogućeg državnog udara u samom vrhu ruske vlasti.
U dokumentu se tvrdi da je kuvarima, telohraniteljima i fotografima koji rade sa Putinom zabranjeno korišćenje javnog prevoza. Posetioci šefa Kremlja moraju da prolaze dvostruke provere, dok oni koji rade u njegovoj neposrednoj blizini smeju da koriste isključivo telefone bez pristupa internetu.
Deo tih mera, prema izveštaju, uveden je poslednjih meseci, nakon ubistva visokog generala u decembru 2024. godine, što je navodno izazvalo sukobe u vrhu ruskog bezbednosnog aparata. U dokumentu se ocenjuje da sve to ukazuje na rastuću nervozu u Kremlju, koji se suočava sa sve većim brojem problema u zemlji i inostranstvu, uključujući ekonomske poteškoće, znake neslaganja u eliti i neuspehe na ukrajinskom frontu.
Putinu smanjili kretanje, pominju se bunkeri i unapred snimljeni materijali
Ruski bezbednosni zvaničnici, kako se tvrdi, drastično su smanjili broj lokacija koje Putin redovno posećuje. On i njegova porodica navodno više ne borave u uobičajenim rezidencijama u Moskovskoj oblasti i na Valdaju, predsedničkom odmaralištu između Sankt Peterburga i Moskve.
U izveštaju se navodi i da Putin ove godine nije posetio nijedan vojni objekat, za razliku od redovnih poseta tokom 2025. godine. Da bi zaobišao takva ograničenja, Kremlj, prema tvrdnjama iz dokumenta, u javnost pušta unapred snimljene materijale.
Od početka ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine, Putin navodno nedeljama boravi u modernizovanim bunkerima, često u Krasnodarskom kraju, priobalnom regionu na Crnom moru, koji se nalazi nekoliko sati od Moskve.
Dokument, koji je izvor blizak evropskoj obaveštajnoj službi dostavio Si-En-Enu i drugim medijima, pojavio se u trenutku sve vidljivije krize oko Kremlja, četiri godine nakon početka rata u Ukrajini.
Rat sve skuplji, pritisak raste i u ruskim gradovima
Prema procenama zapadnih zemalja, ruski gubici iznose oko 30.000 ubijenih i ranjenih mesečno. Uz ograničene teritorijalne dobitke i ponovljene ukrajinske napade dronovima duboko unutar ruske teritorije, cena rata dostigla je nivo koji mnogi ocenjuju kao neodrživ.
Ekonomske posledice rata takođe postaju sve očiglednije. Prekidi mobilnog interneta redovno pogađaju velike gradove, što izaziva nezadovoljstvo čak i među proputinovski nastrojenom urbanom elitom i stvara utisak da rat sve više pogađa slojeve društva koji su do sada uglavnom bili zaštićeni od njegovih posledica.
Izveštaj pruža redak uvid u zabrinutost Moskve zbog pogoršanja unutrašnje bezbednosne situacije. U njemu se iznose i potencijalno neprijatni detalji o sukobu u ruskom bezbednosnom i vojnom vrhu oko pitanja ko je odgovoran za zaštitu visokih oficira. Tvrdi se da je upravo taj sukob doveo do revizije Putinovih bezbednosnih protokola i proširenja najvišeg nivoa lične zaštite na još desetoricu viših komandanata.
Strah od državnog udara i uloga Sergeja Šojgua
U izveštaju se navodi da su Kremlj i sam Vladimir Putin od početka marta 2026. godine zabrinuti zbog mogućeg curenja osetljivih informacija, ali i zbog opasnosti od zavere ili pokušaja državnog udara protiv ruskog predsednika.
„Kremlj i sam Vladimir Putin od početka marta 2026. zabrinuti su zbog mogućeg curenja osetljivih informacija, kao i zbog opasnosti od zavere ili pokušaja državnog udara usmerenog protiv ruskog predsednika. Posebno je oprezan zbog mogućnosti upotrebe dronova za pokušaj atentata od strane pripadnika ruske političke elite”, navodi se u izveštaju.
Najupadljiviji deo dokumenta odnosi se na bivšeg Putinovog čoveka od poverenja, Sergeja Šojgua. Smenjeni bivši ministar odbrane, koji je sada sekretar Saveta bezbednosti, u izveštaju se povezuje sa rizikom od državnog udara, jer, kako se tvrdi, i dalje ima značajan uticaj u vrhu vojne komande.
„Sergej Šojgu povezan je sa rizikom od državnog udara, pošto zadržava značajan uticaj unutar visokog vojnog komandovanja”, navodi se u dokumentu.
Dodaje se da se hapšenje Šojguovog bivšeg zamenika i bliskog saradnika Ruslana Calikova, 5. marta ove godine, smatra kršenjem prećutnih dogovora o zaštiti unutar elite, što slabi Šojgua i povećava mogućnost da bi i sam mogao postati predmet sudske istrage.
Istražni komitet Rusije saopštio je u martu da je Calikov uhapšen pod optužbama za proneveru, pranje novca i podmićivanje. Izveštaji o korupciji u ruskoj vojnoj eliti nisu retkost, ali je njihov broj porastao od početka rata u Ukrajini.
Ipak, izveštaj ne nudi dokaze koji bi potvrdili tvrdnje protiv Šojgua, koji je nekada smatran izuzetno bliskim Putinu. Pokušaj svrgavanja ruskog predsednika predstavljao bi dramatičan preokret u njegovoj lojalnosti.
Zbog toga se u dokumentu ostavlja prostor i za drugačije tumačenje — da objavljivanje ovakvih informacija može imati cilj da dodatno destabilizuje Kremlj. U tom kontekstu posebno je zanimljivo to što bi jedna evropska obaveštajna služba istovremeno praktično upozorila Moskvu na mogućnost državnog udara.
Putin je već preživeo jednu ozbiljnu unutrašnju pobunu u junu 2023. godine, kada je vođa plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin poveo neuspešan marš na Moskvu.
Unutrašnji sukobi u moskovskoj eliti često su predmet spekulacija, ali retko dospevaju u javnost. Duboko u četvrtoj godini rata u Ukrajini, i u trenutku kada američka podrška Kijevu slabi, evropske obaveštajne službe imaju jak motiv da ukazuju na sve veće sukobe i paranoju unutar Kremlja.
Priroda ovakvih obaveštajnih podataka čini pojedine detalje teškim za nezavisnu proveru. Si-En-En je zatražio komentar od Kremlja.
Putin se pojavljuje u javnosti, ali pod strogim protokolima
Neki detalji o merama bezbednosti oko Putina već su ranije objavljivani ili su bili predmet širokih nagađanja, uključujući detaljne fizičke provere, izbegavanje pametnih telefona u Kremlju i ograničavanje kretanja predsednika. Putin se, ipak, i dalje redovno pojavljuje u javnosti.
Ove nedelje sastao se sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim i iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem.
Putin je počeo da se izoluje tokom pandemije kovida 19, kada je često sedeo na kraju dugog stola nasuprot visokim gostima. Taj obrazac nastavio se sve do naredbe za početak napada u februaru 2022. godine.
Prema pojedinim izveštajima, ruski predsednik koristi identično uređene kancelarije na više lokacija, iz kojih se članovima vlade obraća putem video-veze.
Smanjena parada na Crvenom trgu i bezbednosne pretnje
Detalji o novim bezbednosnim merama pojavili su se nekoliko dana nakon što je Moskva najavila velike promene na paradi na Crvenom trgu 9. maja, kojom se obeležava pobeda nad nacističkom Nemačkom. Ovogodišnji događaj, peti od početka rata u Ukrajini, biće održan bez teškog naoružanja, uključujući oklopna vozila i rakete.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nagovestio je da su bezbednosne pretnje i nedavni uspesi ukrajinskih napada dugog dometa jedan od razloga za takvu odluku.
- U uslovima ove terorističke pretnje, naravno, preduzimaju se sve mere kako bi se opasnost svela na najmanju moguću meru – rekao je Peskov.
Prethodne parade bile su prikaz vojne moći Kremlja, ali su od početka rata u Ukrajini smanjene, uz obrazloženje da je reč o operativnim i bezbednosnim razlozima.
Svađa u Kremlju posle ubistva generala
Obaveštajni izveštaj sugeriše da su nove mere delimično pokrenute posle oštre rasprave između visokih oficira na sastanku sa Putinom u Kremlju krajem prošle godine. Nakon što je 22. decembra 2025. u Moskvi ubijen general-pukovnik Fanil Sarvarov, navodno od strane ukrajinskih agenata, Putin je tri dana kasnije sazvao ključne predstavnike bezbednosnog aparata.
Tokom sastanka, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov kritikovao je šefa Federalne službe bezbednosti Aleksandra Bortnikova zbog toga što nije uspeo da zaštiti svoje oficire. Bortnikov se, s druge strane, žalio na nedostatak resursa i osoblja za obavljanje tog zadatka.
„Naglašavajući strah i demoralizaciju koje je to izazvalo među vojnim osobljem, Valerij Gerasimov oštro je kritikovao svoje kolege iz tajnih službi zbog nedostatka predviđanja”, navodi se u izveštaju.
U dokumentu se tvrdi i da je Putin na kraju napetog sastanka pokušao da smiri situaciju.
„Na kraju tog napetog sastanka Vladimir Putin pozvao je na smirenost, predložio alternativni način rada i naložio učesnicima da u roku od nedelju dana iznesu konkretna rešenja problema”, stoji u izveštaju.
Brzo rešenje podrazumevalo je proširenje ovlašćenja Putinove Federalne službe zaštite (FSO), koja je u tom trenutku unutar vojne komande obezbeđivala samo Gerasimova. Posle toga, službi je poverena zaštita još desetorice viših komandanata.
U dokumentu se tvrdi da je upravo posle tog proširenja nadležnosti FSO usledilo dodatno jačanje ličnih mera bezbednosti Vladimira Putina.
Zapadne obaveštajne službe retko objavljuju ovako detaljne izveštaje o poverljivim razgovorima unutar protivničkih struktura, jer se takvi podaci verovatno prikupljaju preko ljudskih ili elektronskih izvora, a oba tipa izvora mogu biti kompromitovana.
Ipak, objavljivanje ovakvog dokumenta može ukazivati i na pokušaj evropskih zvaničnika da iskoriste ono što kritičari već dugo nazivaju njihovom jedinom strategijom za poraz Rusije u Ukrajini — čekanje na njen unutrašnji slom.
