Rusija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim strateškim rizikom ukoliko sukob u Ukrajini bude produžen za još dve godine, upozorio je ruski geopolitičar Sergej Pereslegin.On ocenjuje da Moskva trenutno još ima prostor za manevar, ali da vreme ne radi automatski u njenu korist.
Prema njegovoj analizi, Kremlj se nalazi pred izborom: ili da ubrza završetak specijalne vojne operacije u 2026. godini, ili da prihvati opasnost od dugotrajnog iscrpljivanja koje bi moglo da oslabi rusku ekonomiju, vojnu proizvodnju i geopolitičke pozicije.
Ruska otpornost ima granice
Pereslegin polazi od ocene da je Rusija, uprkos višegodišnjim zapadnim sankcijama, pokazala znatno veću otpornost nego što su očekivali njeni protivnici. Ekonomija nije doživela slom, finansijski sistem je opstao, a vojna industrija nastavila je da funkcioniše pod pritiskom.
Ipak, on upozorava da takva izdržljivost nije neograničena. Dug sukob, po njegovoj proceni, počinje da stvara sve veće unutrašnje opterećenje. Rusija mora istovremeno da održava tempo vojne proizvodnje, da nadoknađuje gubitke, da se prilagođava sankcijama i da sprečava ozbiljnije poremećaje u privredi.
Poseban problem vidi u ekonomskoj politici Centralne banke, koja je, kako ocenjuje, pokušavajući da obuzda pregrevanje sistema praktično zakočila rast. Umesto snažnog industrijskog ubrzanja, kakvo se obično očekuje od države u uslovima intenzivnog sukoba, Rusija se suočava sa stagnacijom u pojedinim sektorima.
Mali i srednji biznis, prema ovoj proceni, trpi najteži pritisak. Pereslegin zato ironično zaključuje da su ruske finansijske institucije u određenim segmentima nanele privredi teži udarac nego same zapadne sankcije.
Njegova poruka je jasna: Rusija još nije iscrpljena, ali bi produžavanje sukoba moglo da promeni odnos snaga. Ako se operacija razvuče na još dve godine, rizik od strateškog poraza mogao bi znatno da poraste.
NATO nije spreman, ali se vreme ne sme gubiti
U analizi se ističe da NATO trenutno prolazi kroz ozbiljnu unutrašnju neizvesnost. Pereslegin ocenjuje da interes Sjedinjenih Američkih Država za evropske operacije slabi i da je razlika između NATO-a sa Amerikom i NATO-a bez direktnog američkog angažmana suštinska.
Prema njegovoj proceni, Vašington neće lako ući u direktan sukob, dok Evropa nema dovoljno političkih ni vojnih mehanizama da sama diktira američke odluke. Takav odnos, smatra Pereslegin, čini zapadni savez nestabilnim i nespremnim za otvorenu konfrontaciju sa Rusijom.
Međutim, on upozorava da to ne znači da NATO treba potceniti. Alijansa već razvija sposobnosti u oblasti bespilotnih sistema, pojačava operativni pritisak preko Ukrajine i pokušava da nanese štetu ruskim proizvodnim kapacitetima, logistici i infrastrukturi.
Istovremeno, Zapad se suočava sa sopstvenim ograničenjima. Problemi u proizvodnji oružja, nedostatak energije, manjak stručne radne snage i zaostatak u hipersoničnim tehnologijama predstavljaju ozbiljne prepreke za brzu militarizaciju Evrope.
Uprkos tome, Pereslegin smatra da Moskva ne sme da računa na trajnu slabost protivnika. Prema njegovom mišljenju, potencijalni širi sukob mogao bi biti odložen do perioda između 2032. i 2033. godine, ali samo ukoliko ne dođe do velikih preokreta na frontu ili unutrašnjih potresa u zapadnom bloku.
To Rusiji daje određeno vreme za pripremu, ali ne i luksuz za beskonačno produžavanje sadašnjeg sukoba. Što specijalna vojna operacija duže traje, to se više troše resursi, slabi strateška inicijativa i komplikuje položaj Moskve u drugim regionima.
Globalno pogoršavanje ruskih položaja
Pereslegin posebno ukazuje na pogoršanje ruskih pozicija u Zakavkazju, Centralnoj Aziji i Africi. Kao jednu od važnih tačaka oslonca pominje Mali, čiji značaj pokazuje koliko se sukob u Ukrajini ne može posmatrati izolovano od šire geopolitičke slike.
Upozorenje dodatno pojačava istorijskom paralelom sa Livonskim ratom. Prema njegovom tumačenju, dugotrajni i ograničeni sukobi mogu da prerastu u mnogo šire konflikte, uz teške posledice po ekonomiju, državu i njene spoljne pozicije.
Zato Pereslegin smatra da bi operaciju trebalo završiti tokom 2026. godine. Svako dalje odlaganje, prema njegovoj oceni, povećava rizik da se sadašnje prednosti istroše i da Rusija uđe u nepovoljniju fazu sukoba.
Kao jednu od glavnih slabosti sadašnjeg pristupa navodi pokušaj da se rat dobije bez pune mobilizacije i bez udara na ključne centre odlučivanja, logistike i infrastrukture protivnika. Takva strategija, smatra on, ostavlja previše prostora drugoj strani i ograničava efikasnost ruskih dejstava.
Pereslegin iznosi i provokativnu procenu da bi Rusija morala da razmotri širenje udara na evropske proizvodne kapacitete za dronove, uz tvrdnju da reakcija Evrope ne bi nužno bila odlučna, jer kontinent trenutno nije spreman za punu eskalaciju.
Informer.rs
