Rat posle Irana vodi ka Kini i Tihom okeanu, upozorio je ruski novinar Valentin Bogdanov, ocenjujući da bi operacija Sjedinjenih Država protiv Teherana mogla biti deo mnogo šire strategije usmerene ka pritisku na Peking.
Njegova procena otvara jedno od ključnih pitanja trenutne geopolitičke krize: da li Vašington, udarajući na Iran i njegove energetske resurse, zapravo pokušava da oslabi kineski pristup nafti – i da li bi takva strategija mogla da dovede do direktnog sukoba dve najveće sile sveta.
Udar na Iran kao pritisak na Kinu
Prema oceni Bogdanova, operacija protiv Irana ima mnogo šire ciljeve od samog regionalnog sukoba na Bliskom istoku.
Oštrica tog koplja usmerena je ka Kini. Kina se pominje u gotovo svim strateškim analizama koje pokušavaju da objasne smisao ove operacije. Upravo je Kina jedan od glavnih, ako ne i najveći kupac iranske nafte – naveo je Bogdanov.
On smatra da bi sledeća faza globalnog sukoba mogla da se pomeri sa Bliskog istoka ka Azijsko-pacifičkom regionu.
- Dalje će biti Kina, dalje će biti rat u Tihom okeanu. Ne bih isključio mogućnost da rat sa Kinom ili sukob oko Tajvana počne u bliskoj i doglednoj perspektivi – upozorio je Bogdanov.
Prema njegovoj proceni, scenario direktne konfrontacije velikih sila više nije teorijska mogućnost, već realna opcija o kojoj se ozbiljno razmišlja u strateškim krugovima.
Nuklearna ravnoteža kao glavna prepreka ratu
Međutim, politolog Danila Gurejev smatra da su procene o direktnom ratu između Sjedinjenih Država i Kine ipak preterane.
On priznaje da Vašington ima kapacitet da pokrene sukob sa mnogim državama, ali smatra da bi konfrontacija sa Pekingom imala potpuno drugačiju logiku.
- Ako pragmatično pogledamo situaciju, verovatnoća rata između SAD i Kine nije samo mala – ona je praktično bliska nuli. Razlog je jednostavan: Kina je nuklearna sila – istakao je Gurejev.
Prema njegovim rečima, iako Kina nema najveći broj nuklearnih bojevih glava na svetu, poseduje dovoljno snažan arsenal da svaki direktni sukob pretvori u globalnu katastrofu.
Pored toga, Kina danas ima jednu od najmoćnijih mornarica na planeti i po ukupnom broju ratnih brodova čak nadmašuje Sjedinjene Države.
U hipotetičkom sukobu postavlja se pitanje gde bi bila linija fronta. Kina tehnički ima mogućnost da izvrši desant čak i na Havaje i da udara po američkim teritorijama. Da li bi američki predsednik išao na takav rizik? Vrlo malo verovatno – objasnio je Gurejev.
Informer.rs
