Godinama nam ništa nije išlo. Brakovi su pucali, poslovi propadali, deca se svađala, pare nestajale brže nego što dolaze. Uvek bi se isto govorilo: „Teška vremena“, „nije nam suđeno“, „neko nam je bacio urok“.
Nisam verovala u to. Bila sam ona „razumna“. Dokazima, logici, činjenicama. Sve dok nisam primetila obrazac.
Svaki put kad bi se nešto loše desilo, jedna osoba u porodici bi bila mirna. Moja strina. Uvek spremna sa rečenicom: „Ja sam znala da će se to desiti.“ Uvek sa savetom kome da se obratimo. Uvek sa nekom „ženom koja pomaže“.
Jedne večeri sam ostala duže kod nje. Tražila sam punjač. Dok sam ulazila u sobu, primetila sam da je ormar poluotvoren. Unutra ne odeća. Sveće. Crni konci. Papiri sa imenima.
Moje ime. Imena moje braće. Datumi rođenja.
Pomislila sam da umišljam. Ali pravi šok je tek usledio.
Iza ormara — mala kutija zakopana u pod. U njoj fotografije članova porodice, probodene iglama. Kosa. Parčići papira sa rečenicama poput: „Da se razdvoje“, „Da ne uspe“, „Da ode“.
Te noći nisam spavala.
Sutradan sam sve ispričala majci. Rekla mi je da ćutim. Da se „ne igram vatrom“. Da je strina „oduvek takva“.
I tada sam shvatila svi su znali. I svi su se plašili.
Ali pravi obrt je došao kada sam je suočila.
Nije poricala.
Rekla je hladno:
„Nisam ja kriva što sam jača od vas.“
Rekla je da to radi „da zaštiti porodicu“. Da sklanja one koji „remete ravnotežu“. A onda je izgovorila rečenicu koja mi je sledila krv:
„Ti si sledeća.“
Tog dana sam sve prijavila. Ne policiji već svima. Rođacima. Porodici. Ljude sam dovela u kuću da vide šta skriva.
Strina je nestala iz naših života preko noći.
A onda se desilo nešto zbog čega i danas imam knedlu u grlu.
Problemi su stali.
Ne preko noći. Ne magično. Ali svađe su se smanjile. Ljudi su počeli da dišu. Da se mire. Da uspevaju.
Shvatila sam istinu koja je teža od svake magije:Najopasnija „vračara“ nije ona koja pali sveće.Najopasnija je ona koja seje strah i razdor, a zove to zaštitom.
I danas mi neki kažu da sam „pokvarila mir“.
Ali to nije bio mir.To je bio strah upakovan u tišinu.
