Kada se u ruskim vojno-analitičkim krugovima pomene mogućnost stvaranja obruča oko Kijeva, ton razgovora obično postane oprezniji. Ne zbog nedostatka informacija, već zato što je reč o temi koja je daleko kompleksnija od uobičajenih procena na papiru.
Vojni analitičar Aleksej Živov, u jednoj od svojih najnovijih analiza, detaljno je razmotrio sve faktore koji bi mogli uticati na operaciju takvih razmera — ali je ostavio prostor i za varijable koje bi mogle promeniti situaciju na terenu.
Kijev je godinama pripreman za odbranu
Živov podseća na ključnu činjenicu koja se često potcenjuje: Kijev je godinama sistematski utvrđivan. Reč je o procesu koji nije improvizovan, već dugotrajan, slojevit i tehnički zahtevan. Zbog toga on smatra da bi svaki pokušaj brzog prodora prema prestonici bio izuzetno komplikovan, čak i uz povoljne okolnosti.
U jednoj od svojih procena, Živov navodi da bi operacija takvog obima zahtevala oko 500.000 vojnika kako bi se zadatak završio „relativno brzo“. Ta cifra, iako izgovorena jednostavno, pokazuje kolika bi razmera bila potrebna za prilazak Kijevu.
Tri moguća pravca – nijedan jednostavan
Da bi se uopšte stiglo do Kijeva, postoje samo dva realna kopnena pravca: preko Černigovske i Sumske oblasti ili preko teritorije Belorusije. Svaki od njih nosi ozbiljne logističke i taktičke prepreke — od terenskih uslova do vremena potrebnog za pomeranje snaga.
Logistika kao najveći problem
Jedan od ključnih izazova je nedostatak stabilnog i bezbednog koridora za snabdevanje. Bez sigurnog logističkog puta, svaka velika operacija ulazi u zonu visokog rizika, što nijedna ozbiljna vojna kampanja ne može da zanemari.
Živov stoga ocenjuje da bi operacija približavanja Kijevu mogla da se dogodi tek na samom kraju šire kampanje — i to samo pod uslovom da se ključni parametri na frontu drastično promene.
Informer.rs
