Sve je bilo kao iz bajke. Haljina mi je stajala savršeno, muž me gledao kao da sam jedina osoba na svetu, gosti su uživali, muzika, hrana – sve je bilo onako kako sam sanjala. Bila sam uverena da je to početak našeg zauvek.
I taman kad je došlo vreme za zdravicu, svekrva je prišla, zagrlila me, i nežno mi šapnula na uvo:
„Drago mi je što si ti ta. Bar si bolja od one prethodne što ju je oženio u tajnosti i razveo se pre nego što si ga upoznala.“
Osetila sam kako mi se stomak zgrčio. Nisam znala da je bio u braku. Niti mi je ikada rekao. Gledala sam ga na nekoliko metara od sebe, kako se smeje i nazdravlja s društvom, a meni su kroz glavu prolazila hiljade pitanja.
Zašto mi je to prećutao? Da li je još nešto sakrio? Da li sam udala za nekog koga zapravo ne poznajem?
Taj dan je bio savršen, ali to šaputanje je ostalo urezano u meni jače od svih zaveta.
