Na prvi pogled, stan je bio idealan. Nov, moderno uređen, povoljan, u mirnom kraju – delovalo je kao da sam ga dobila ispod cene. Uselila sam se puna entuzijazma, spakovala stvari i jedva čekala da krenem sa svojim novim poglavljem.
Ali već prve noći nešto mi nije dalo mira. Imala sam osećaj da me neko posmatra. Prvo sam pomislila da umišljam, pa sam sebi govorila: „Paranoična si, opusti se.“
Ipak, nisam mogla. Počela sam da istražujem. Pročitala sam na internetu kako izgledaju skrivene kamere, na kojim mestima se najčešće postavljaju. Ugasila sam svetla, upalila lampu na telefonu i pregledala svaki ugao.
I onda sam je našla. Prva je bila u detektoru dima. Druga u utičnici. Treća… u sobi. Direktno okrenuta ka krevetu.
U tom trenutku sam zanemela. Osećaj gađenja, straha, ljutnje. Osećaj da sam potpuno ogoljena pred nepoznatim očima. Odmah sam spakovala torbu, pozvala policiju i izašla iz stana.
Islednici su potvrdili da su kamere bile aktivne. Iznajmljivač je priveden. Kasnije se ispostavilo da nisam bila prva – samo jedina koja je imala hrabrosti da sve prijavi.
