Tinejdžerka (19) iz Novog Sada poginula je u sredu u Budvi kada je pala u more sa visine od 50 metara tokom parasejlinga. Ona je, kako se vidi na snimku, skinula sigurnosni pojas i pala, a zašto je do toga došlo, pokazaće istraga.
Devojka je, prema rečima njenih prijatelja, u Budvi boravila sa strinom i njenom bebom. Na more je otišla upravo da bi pomogla strini oko malog deteta. Prijatelji su takođe otkrili da su imale brojne planove, koje, nažalost, nisu stigle da ostvare.
Parasejling im, kako kažu, nije bio u planu. Devojka se na to odlučila kada joj je mladić na plaži ponudio besplatnu vožnju. Potom je usledila tragedija.
Sada se oglasila i strina koja je bila na plaži kada se tragedija desila.
Ona je na Instagramu objavila potresnu poruku i objavila da će se sahrana obaviti u ponedeljak na Novom groblju u Novom Sadu, u 14.15. Takođe, zamolila je javnost i medije da imaju razumevanja i da ne šire dezinformacije kako porodici sve ne bi dodatno otežavali i dodala da se do daljnjeg više neće oglašavati.
“Nemamo reči kojima bi opisali sve ovo što proživljavamo i kako se osećamo. Nemi smo. Ono što znamo i u šta smo sigurni je to da si se borila do poslednjeg sekunda i bila toliko hrabra da pokušaš da spaseš svoj mladi život, ali nažalost nisi uspela. Toliko si bila hrabra i neustrašiva. Mi koji te poznajemo znamo koliko si se radovala životu, i svemu što je sledilo, maturi, fakultetu, Španiji, tvom odlasku u Ameriku o kojoj si toliko pričala. Svet je bio pred tobom, čekao te je. Nedostaješ neopisivo, okrećemo se i čekamo da se odnekud pojaviš, nazoveš, ali ne. Putuj mirno, počivaj u miru, i nađi sebi neko more tamo gore koje si toliko volela. Volimo te beskrajno”, napisala je strina.
Nedugo potom usledila je još jedna objava neutešne rođake:
“Ne mogu da verujem da ovo pišem. Trebalo je da sada da razmišljamo koje kupaće da ponesemo, gde ćemo piti kafu dok beba spava, koju pesmu da pevamo u kolima. Trebalo je da uživamo u suncu i da mi kažeš: ‘Idi, odmori, ja ću sad sa bebom’. Trebalo je da slavimo maturu, a ne da te ispraćamo. Još čujem tvoj smeh. Još vidim kako držiš mog sina i kako mu pričaš, kako se smeješ dok se on smeje.
Voljena moja, nikad nećeš biti zaboravljena. Nikad nećeš nestati iz naših razgovora, iz mog srca, iz osmeha mog sina. Pričaću mu o tebi, kako bi bila najlepša, najveselija, kako si znala da uneseš radost gde god da se pojaviš.
Nadam se da si sada negde gde je mir. Gde te niko ne diže previsoko i gde nikad više nećeš moći da padneš. Volimo te. Do neba i nazad. I kad pogledamo more, videćemo te gore – kako letiš visoko, ali ovog puta sigurno, slobodno, bez straha”.
(Espreso/kurir/prenela PV)
